Pečalbar od osam godina
Iako stara srpska reč pečal označava nevolju, muku i jad, a reč pečalbar se odnosi na nadničare, težake, argatine, a u novije vreme i gastarbajtere, ova značenja u slučaju dečaka Strahinje Pejčića (8) iz Pirota - ne važe! Ili, bar ne u potpunosti.
Strahinja je jedan od 110 stanovnika radničkog naselja nedaleko od Arilja u kome su smešteni radnici firme Hidrotehanika-Hidroenergetika koja izvodi radove na izgradnji brane Svračkovo na reci Veliki Rzav odakle će se u dogledno vreme vodom napajati veći deo Zapadne Srbije.
U ovom preduzeću već 32 godine radi Stevan Pejčić koji je vrstan majstor zbog čega je u kolektivu veoma cenjen, ali poštovan je i zbog toga što je kao samohrani otac pre dve godine na gradilište, odnosno u radničko naselje odlučio da dovede i svog sina Strahinju koji je u međuvremenu postao miljenik svih radnika.
- Kada sam ostao bez supruge ništa mi drugo nije preostalo nego da na gradilište dovedem i sina Strahinju. Ali, ni od posla ni od njegovog dolaska među radnike ne bi bilo ništa da nije bilo razumevanja rukovodstva firme koje mi je mnogo pomoglo oko Strahinjinog dolaska, a i danas pomaže - priča Stevan.
On dodaje da je njemu i sinu "obezbeđen, mogu slobodno reći, za uslove u radničkim naseljima, pravi apartman".
- Strahinja ima svoju sobu, kompjuter i sve uslove za bezbrižan život mada je jedino dete u naselju. No, iako je mlad, Strahinja je veoma zahvalan i rukovodstvu firme, ali i radnicima u naselju kojima je postao miljenik - reči su Strahinjinog oca.
Svojim ponašanjem Strahinja je "kupio" sve žitelje pečalbarskog naselja, ali je postao miljenik i celog rukovodstva Hidrogradnje.
- Strahinja je prava radost i veliki drug za sve nas u radničkom naselju. Ove godine smo ga upisali u prvi razred u školi u Arilju i svakog jutra ga naš automobil vozi do škole i nazad u naselje, a on se odužuje tako što vredno uči i što je omiljen u školi - kaže za "Vesti" inženjer Nenad Jokić, direktor gradilišta Hidrogradnje, koja u Svračkovu kod Arilja gradi grandioznu branu.
Iako je Strahinji tek osam godina, on za sobom već ima godinu dana pečalbarskog života i mnogo prijatelja i među đacima i među radnicima, sećaće se pečalbarskog hleba iz radničkog naselja kod Arilja.
Strahinja je pravi džentlmen
O tome koliko je Strahinja posvećen učenju i školi svedoči njegova učiteljica Žanka Selković koja objašnjava kako je Strahinja dobio nadimak Džentlmen.
- Strahinja je divan dečak koji se izvanredno uklopio u novu sredinu i svojim ponašanjem je osvojio duše druge dece. Omiljen je i među đacima i među njihovim roditeljima koji ga pozivaju na dečja slavlja, odvoze ga i dovoze do radničkog naselja i na neki način, kao i radnici, brinu o njemu. Strahinja ima nečeg džentlmenskog u sebi što pokazuje tako što otvara vrata kada izlazim iz učionice i što ne štedi zagrljaje sa drugom decom svakog jutra kada počinju časovi. Ja sam mu nadenula nadimak Džentlmen, jer Strahinja, pored lepog imena, zaslužuje i nadimak koji odgovara njegovom karakteru - naglašava učiteljica Žanka.
Biću inženjer
- Jednog dana ću i ja postati građevinac, ali građevinac sa diplomom inženjera i nikada neću zaboraviti ljude koji su mi pomogli u životu - kategoričan je osmogodišnji đak pečalbar Strahinja Pejčić.
