Pravi se ekonomska vlada Evrope?
Francuski predsednik i nemačka kancelarka, Nikola Sarkozi i Angela Merkel, založili su se danas za stvaranje "ekonomske vlade" članica evrozone i pozvali države koje koriste evro da uvedu obavezu balansiranog budžeta, kao i da bolje koordiniraju ekonomske mere.
Sarkozi i Merkel su se založili i da njihove dve zemlje harmonizuju poreze za preduzeća kako bi pokazale da su, kao najveće članice evrozone, saglasne u merama zašitite evra.
Dvoje lidera je posle sastanka u Parizu naglasilo privrženost zaštiti zajedničke evropske valute.
Sarkozi je rekao novinarima da on i Angela Merkel žele "istinsku evropsku ekonomsku vladu" koju bi sačinjavali šefovi država i vlada svih članica evrozone.
To telo bi se sastajalo dva puta godišnje, češće u vremenima krize, a za početak bi ga predvodio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Sarkozi je naveo da bi posle prvog dvoipogodišnjeg perioda na čelu tog tela mogli biti šefovi vlada ili država.
Mora biti bolje koordinacije finansijskih i ekonomskih mera u zaštiti evra, rekla je Angela Merkel, naglasivši da je kriza nastajala nekoliko godina usled postupaka nekolicine članica i da se u roku od nekoliko dana ne može naći rešenje za nastale probleme.
"Povratićenmo izgubljeno poverenje", rekla je ona i dodala da je zbog toga potrebno osnovati ekonomsku vladu.
Sarkozi i Merkelova su odbacili predlog za izdavanje zajedničkog državnog duga u obliku evroobveznica, iako su mnogi investitori tražili takav, kako ocenjuje agecnija AP, hrabar ali politički težak potez.
Politička poruka ne smiruje tržište
Ujedinjeni francusko-nemački par poslao je u utorak jaku političku poruku o ekonomskom upravljanju zonom evra, ali izostanak konkretnih mera ne može zadovoljiti tržište gladno za konkretnim koracima za brzo rešavanje krize prezadužnosti.
Pod pritiskom berzi koje su prošle nedelje izbegle krah, francuski predsednik Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel demonstirali su potpuno jedinstvo nudeći niz mera: ekonomsko upravljanje zonom evra, fiskalno "zlatno pravilo", porez na finansijske transakcije, fiskalnu konvergenciju.
Te predloge "ekonomskog motora" zone evra pozdravilo je nekoliko vlada.
To je "važan korak ka privrednom ujedinjavanju zone evra", rekao je premijer Španije Hose Luis Rodriges Sapatero. "Merkel i Sarkozi su utvrdili zanimljive predloge", ocenio je premijer Holandije Mark Rute.
Međutim, prema nekoliko analitičara, tim predlozima nedostaje sadržine da bi smirili tržište.
"Najavljen je okvir koji će poslužiti kao reper za sve evropske zemlje i finansijska tržišta. Već samo to je povoljna odluka, ali đavo je u detaljima", rekao je za AFP Filip Vehter, direktor za ekonomsko istraživanje u firmi Natiksis AM.
"Očekujemo mnogo detalja o 'zlatnom pravilu' budžeta koje zemlje zone evra treba da prihvate. Koji mehanizmi su obavezujući? Koji su izuzeci predviđeni?", upitao je on. Prema njegovim rečima, "izjave o tome su veoma nejasne, a treba brzo razjasniti stvari".
Soni Kapur iz "think tanka" "Re-define" sa sedištem u Londonu, smatra da "predlog za uvođenje ekonomske vlade (zone evra) koji može biti važan korak ka čak čvršćem udruživanju, od male je koristi za rešavanje najhitnijih problema".
Nekoliko zemalja zone evra, pod teretom duga je napadnuto na tržištu, teško dolazi do finansiranja ili se mora spasavati, dok su berze uzdrmane, a investitori strahuju za opstanak zone evra.
Samit "nije doneo ništa novo ili korisno", tvrdi Soni Kapur.
Iv Mark, prodavac akcija u firmi "Global Equities", kaže da je "pomalo razočaran, ali oseća se volja da se nešto učini". Na primer, "zlatno pravilo budžeta" je "u pravom smeru, ali mi znamo da kriterijumi iz Mastrihta koji su izglasani na referendumu, nisu uvek poštovani", rekao je on. "Na srednji rok, to je dobra stvar. To će primorati vlade da finansiraju svoju politiku", rekao je on.
"Investitori mogu da konačno pitaju šta je poenta tog sastanka: ima dosta dobrih namera i retorike, kao i obično, ali nema ključnih mera koje mogu rešiti dužničku krizu i bankarsku krizu", rekao je Nil Mak Kinon, iz ruske banke VTB Kapital.
Pored toga, Francuska i Nemačka su jasno protive emitovanja "evro-obveznica" za popunjavanje fonda za pomoć dužnicima.
Ali Rene Defose, strateg za obveznice u Natiksisu, rekao je da "krizu može ublažiti samo stvaranje tržišta evro-obveznica". "Ako tržištu kažete da se priprema izdavanje zajedničkih evro-obveznica, tržište će dvaput razmislite pre no što napadne neku zemlju", rekao je on.
|
