Srbiji preti sudbina Grčke

Grčki scenario za Srbiju veoma je izgledan, štaviše ako ćemo pošteno, Vlada je već pogazila propise o fiskalnoj odgovornosti i prešla prag javnog duga koji je premašio 14,7 milijardi evra, što je i objavila Narodna banka Srbije. Kad upozorenje dođe s takvog mesta onda je jasno da su crvene lampice upaljene.

- Ukoliko se nastavi sadašnja ekonomska politika, sve što se događa u Grčkoj preti da se ponovi i u Srbiji - smatra guverner Dejan Šoškić.

Prema njegovim rečima, neophodno je obratiti pažnju na dešavanja u Grčkoj jer razlog zbog kojeg se situacija u toj zemlji sada dodatno komplikuje jeste ono što i Srbija ima kao problem, a to je činjenica da neće ostvariti privredni rast koji je donedavno bio očekivan. To automatski povećava udeo državnog duga i budžetskog deficita prema bruto društvenom proizvodu (BDP).

Vlada Srbije donela je nedavno zakon kojim je predviđeno da javni dug ne sme da pređe 45 odsto BDP-a, a on je već sada 46,5 odsto. Srbija srlja u propast, pa je legitimno pitanje - šta ako Srbija bankrotira?

Bankrot, jednostavno rečeno, znači da država više nije više u stanju da plaća svoje obaveze, pre svega dugove. Bankrotstvo je poslednja faza ekonomske krize, kada ugrožena zemlja više ne može čak ni da pozajmi u inostranstvu nove kredite čak i ako je spremna da plaća ekstravisoke kamate.
 

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je upozorio javnost da će se budžet Srbije za 2012. godinu, umesto planiranih milijardu, suočiti s neodrživim deficitom od 1,75 milijardi evra. On je ukazao na neophodnost štednje kako bi se izbegla potencijalno razarajuća finansijska kriza.

- Ovakav deficit nije održiv i da bi on generisao javni dug koji bi rastao i naredne dve do tri godine, što bi, potencijalno, dovelo do finansijskog kolapsa - upozorava Petrović.
Ekonomista Vladimir Vučković kaže da je problem što svi pokazatelji slute da će Srbija morati i dalje da se zadužuje.

- U vremenu finansijske krize teško da možemo da računamo da će mnogo toga stići od privatizacije. Samo deo državnih rashoda i sledeće godine će biti otplata dugova. Na kamate ćemo u 2012. morati da damo 60 milijardi dinara, a glavnice oko 350 milijardi. Finansiranje javnog duga naredne godine će biti još jedan od glavnih izazova - navodi Vučković.

Smatra se da kada kamate na državne hartije dostignu sedam odsto, taj dug više nije održiv. To je trenutno primer Grčke i Italije. Kad je o nama reč, mi smo prve obveznice države prodali po kamati od 7,25 odsto i tu je već sve bilo jasno, pa je bankrot Srbije samo pitanje vremena.

PRIZNAO KATASTROFU: Guverner NBS Dejan Šoškić

Država u bankrotu objavljuje da ne može više da isplaćuje penzije i plate javnom i državnom sektoru, javne usluge postaju mnogo lošije i istorija kazuje da su socijalni nemiri neminovni. Od akutnih posledica izgledan je ogroman rast nezaposlenosti i radikalno smanjenje kupovne moći naroda.

- Ukoliko želimo istinski da spasimo Srbiju i građane od dalje propasti potrebno je da se u državi odmah proglasi bankrot. To bi otvorilo prostor hitnoj reformi javnih sistema, a u prvom redu smanjivanje državnih troškova za 20 odsto. Takođe, troškove države trebalo bi ograničiti na 25 odsto BDP-a, a plate državnih službenika i državnim preduzećima treba ograničiti tako da najveća plata može da bude dva puta veća od prosečne plate privrede - kaže ekonomista Branko Dragaš.

Vlade po poravilu u očajanju refleksno postupaju, te pribegavaju štampanju novca bez pokrića. To je udarac i za banke, jer građani u panici povlače štednju, što neminovno vodi do sloma čak i najzdravijeg sistema.

Bankrot, istini za volju, ne znači i kraj države, mada to nije moguće bez trajnih posledica koje ostavljaju brojna nerešena pitanja. Tako, primera radi, i dan danas važi dilema "da li je SFRJ propala zato što je bankrotirala ili je bankrotirala zato što je propala".