Karpenter: Jedino logično rešenje - podela BiH i Kosova
Ted Karpenter, viši saradnik Odseka za odbranu i spoljnu politiku Instituta Keito, smatra da je rešenje za BiH i Kosovo - podela.
- Apsurdno je tvrditi da BiH predstavlja neku funkcionalnu državu - ako još nije funkcionalna ni nakon 16 godina "državotvorne misije". Jedina predložena alternativa umesto podele je - nametanje snažnije centralne vlade putem zapadnog diktata, ali to je osuđeno na propast - istakao je Karpenter za RTS i objasnio:
- Glavni problem u BiH nije nedostatak neke snažne centralne vlade. Glavni problem jeste taj što centralna vlada, u stvari sama država, nema nikakav legitimitet kod polovine populacije - ni kod Srba ni kod Hrvata. Nastojanje da se očuva takav politički entitet uzaludan je posao.
Bosna - "politčka tempirana bomba"
Karpenter smatra da održavanje međunarodnog političkog i ekonomskog protektorata neće od BiH napraviti funkcionalnu državu. To, takođe, znači postojanje političke tempirane bombe koja može da eksplodira u bilo kom trenutku i obnovi sukob koji je, devedesetih godina 20. veka, toliko potresao taj region.
Bezobzirne zapadne sileOn podseća da je podrška NATO-a i EU jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine predstavljala prihvatanje secesije od jedne demokratske zemlje, a ne od Srbije Slobodana Miloševića. Šta više, zapadne sile bezobzirno su zaobišle Savet bezbjednosti UN radi nametanja svoje volje. |
- Podela nije univerzalno rešenje, ali je sigurno bolja od eventualnih alternativa - navodi Karpenter i dodaje da se to odnosi i na Kosovo, koje bi moglo da bude funkcionalna država ako srpskoj manjini severno od reke Ibar bude dopušteno da ostane sa Srbijom.
- Čudno je zašto tako veliki broj zapadnih političara smatra da SAD i zemlje EU imaju obavezu da podržavaju maksimalističke zahteve kosovskih Albanaca. Konfrontacija Angele Merkel sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem samo je poslednji primer tog mentaliteta.
- Mora da se postavi pitanje šta su moguće alternative ako se podela odbaci. U slučaju Kosova, to znači ogorčenu Srbiju čiji će lideri i građani nastaviti da veruju (sa dobrim razlogom) da, šta god Beograd radio, to nikad neće biti dovoljno da se zadovolje srbofobi na Zapadu - navodi Karpaneter.
Glavobolja do glavobolje
To dalje znači da će mnoge zemlje u međunarodnom sistemu i dalje odbijati da priznaju nezavisnost Kosova i blokirati pridruživanje te zemlje međunarodnim institucijama. Takođe, po oceni Karpentera, to znači još jednu glavobolju zbog ugnjetavane etničke manjine - Srba "zaglavljenih" na nezavisnom Kosovu koje mrze.
Karpenter je kritikovao neke od uticajnih ličnosti međunarodne zajednce kao što su Morton Abramovic i Džejms Huper koji su "užasnuti" time što traži da Zapad razmisli o podeli BiH i Kosova kao delimičnom rešenju trenutnih problema na Balkanu.
- Međutim, oni su, kao i većina drugih u spoljnopolitičkoj zajednici koji dele njihova gledišta, izuzetno selektivni kad je reč o "užasnutosti" zbog prihvatanja secesije i podele kao političkog sredstva - ističe Karpenter.
