Laži i u udžbenicima
Jasenovac u aprilu postao je tradicionalno okupljalište hrvatskog državnog vrha. Tako je bilo i u nedelju na komemoraciji održanoj povodom obeležavanja 67-godišnjice proboja poslednjih logoraša iz tog ustaškog koncentracionog logora. Trojica najviše rangiranih hrvatskih političara - predsednici države, parlamenta i Vlade, Ivo Josipović, Boris Šprem i Zoran Milanović, poručili su kako je upravo Jasenovac mesto na kojem se uvek iznova moramo podsećati na užasne zločine koji su se tu dogodili u ime nacije, te stalno ponavljati kako fašističke ideje u Hrvatskoj više nikada neće proći.
Dodik: Istina na videlo
Obraćajući se prisutnima na komemorativnom skupu održanom povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini, Dodik je rekao da se "danas mora rehabilitovati istina ne da bi nekome činili zlo ili pravila neka nova priča, već da bi se podsetilo na ono što se desilo".
|
Hrvatski zvaničnici tako barem jednom godišnje na tom ustaškom stratištu izgovore reči koje bi trebale da budu hrvatska svakodnevnica. Priznao je to i Ivo Josipović, kada je rekao da "u školskim udžbenicima ni danas nije napisana puna istina o Drugom svetskom ratu", naglasivši da upravo državno rukovodstvo to može da promeni.
Jasenovački logor i žrtve koje su u njemu stradale predmet su licitiranja i relativizovanja a poimenični popis ubijenih, njih 82.000, postao je zvanični i opšte prihvaćeni broj ukupno stradalih u Jasenovcu, iako je Zemaljska komisija Hrvatske tvrdila da se broj žrtava kreće između 500.000 i 700.000. Josipovićevo upozorenje svakako ne deluje podsticajno za hrvatske istoričare, koji su to poglavlje arhivirali, prihvatajući poimenični popis žrtava kao konačan. A on, u poređenju sa naduvanim "blajburškim žrtvama", i ne deluje strašno.
Pred simbolom Jasenovca, kamenim cvetom Bogdana Bogdanovića, prigodan govor održao je i hrvatski premijer Zoran Milanović. I on je naglasio da glavni zadatak ovakvih okupljanja nisu politički govori, već da deca u školskim udžbenicima istorije uče šta se stvarno dogodilo i da spoznaju istinu.
Međutim, u tim udžbenicima teško da će se naći i reč od onoga što je u nedelju u Jasenovcu rekao predsednik Hrvatskog sabora Boris Šprem: da je jasenovački logor bio logor smrti i da ustaški pokret nije bio u interesu naroda i Hrvatske.
"Dok su na temelju verske i nacionalne pripadnosti pripadnici ustaškog režima ubijali svoje dojučerašnje komšije, pravdali su to odbranom hrvatskog naroda, kojem upravo takvim zločinima i politikom nije nikada nanesena veća sramota", rekao je Šprem.
I on je tu sramotu relativizovao na licu mesta, ističući da su podaci o više od 80.000 ubijenih, od kojih 20.000 dece, zastrašujući, ali da su to podaci koje danas u Hrvatskoj "niko ne može osporavati i negirati".
