Bošnjačka vlast krije progon Srba

Popis stanovništva oko kojeg se političari u Bosni i Hercegovini spore gotovo celu deceniju mogao bi skupo da košta ovu zemlju na njenom putu evropskih integracija. Mogao bi takođe da razotkrije i pljačku donatorskih sredstava za izbeglice i obnovu u koju su umešani sarajevski političari.

Izostanak dogovora za rezultat je, osim povećanih političkih tenzija, imalo i posrednu pretnju šefa delegacije Evropske komisije u BiH Dimitrisa Kurkulasa koji je izjavio da su šanse BiH da uđe u Evropsku uniju izuzetno male, ako popis ne bude sproveden 2011. godine.

- Neuspeh bi mogao da stvori ogromne probleme BiH u pregovorima o pridruživanju, kao i ogromne probleme u nastavku pružanja naše finansijske pomoći - poručio je Kurkulas komentarišući nedavno obaranje Zakona o popisu stanovništva u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

A zakon nije prošao, pre svega, zbog protivljenja bošnjačkih poslanika da se građani BiH prilikom popisa izjasne o nacionalnoj i verskoj pripadnosti kao i o jeziku kojem govore. Takođe, Bošnjaci se zalažu da se u popis ravnopravno uvrste i građani BiH koji žive u dijaspori što nisu podržali srpski poslanici koji su predložili da se ti građani popišu kako bi se konačno saznao njihov broj, ali da se oni ne mogu tretirati kao stanovnici BiH, jer već godinama ne žive u zemlji.

RS sama sprovodi popis I dok na nivou BiH traju politička prepucavanja oko popisa, vlasti RS najavljuju da će 2011. godine same sprovesti popis na teritoriji tog entiteta. - Ako ne bude popisa stanovništva, BiH gubi mogućnost aplikacije za mnoge projekte. Srpska ne želi da zbog FBiH izgubi tu šansu. Nije potrebno da se na nivou BiH obavi popis kako bi se imali svi podaci neophodni za BiH, i dovoljno je da to učine entiteti na svom prostoru u skladu sa evropskim standardima.   Mi ćemo da obavimo popis 2011. godine, FBiH kada se osposobi godinu kasnije, i tada ćemo imati podatke za BiH - izjavio je nedavno premijer RS Milorad Dodik.

Šefik Džaferović, poslanik SDA u Predstavničkom domu smatra da je popis stanovništva u BiH potreban, ali kao statistička i ekonomsko-razvojna kategorija.

- Izjašnjavanje po etničkoj, verskoj i jezičkoj pripadnosti nije po evropskom standardu - rekao je Džaferović.

Korak dalje otišao je poslanik Stranke za BiH Beriz Belkić koji je ocenio da "ne može dokučiti, a ne sme spekulisati" šta se krije iza zahteva srpskih partija da se građani u popisu izjašnjvanju o nacionalnoj, jezičkoj i verskoj pripadnosti.

- Insistiranje na popisu po nacionalnoj osnovi i eliminacija onih koji su van zemlje, a gde je najveći broj Bošnjaka, u atmosferi nepoverenja i ovakvog odnosa stranaka iz RS prema državi i njenim institucijama, navodi čoveka na pomisao da je to sve u funkciji da se RS zaokruži kao država - naveo je Belkić u izjavi sarajevskim medijima.

Međutim, srpski političari kažu da se iza svega krije strah Bošnjaka da će rezultati popisa pokazati da je Fedracija BiH potpuno očišćena od Srba.

Oni upozoravaju da bi popis mogao na svetlo dana da iznese neverovatne podatke o klasičnoj pljački donatorskih sredstava za izbeglice i obnovu u koju su umešani sarajevski političari.

Nezavisni poslanik u Parlamentu BiH Momčičo Novaković izjavio je da se Bošnjaci ponašaju kontradiktorno jer se navodno zalažu za multietničku BiH, a istovremeno se protive nacionalnom izjašnjavanju.

- Sve se svodi na to da oni žele da i dalje zadrže iskrivljenu sliku o dobrim i lošim momcima u BiH u kojoj su loši uvek Srbi. Jer, popis bi, osim nestanka Srba u FBiH, otkrio i brojne manipulacije sa ogromnim novcem od stranih donacija koji je u BiH došao kao pomoć za izbegle i povratnike.

Na svetlo dana bi izašle brojne zloupotrebe kada bi se videlo koliko je novca, recimo, trošeno po glavi stanovnika. Osim toga, hipotetički gledano, popisom se može ispostaviti da u BiH ima 400.000 kuća, a bošnjačke vlasti već godinama prikazuju da su tim parama obnovile, na primer, 500.000 objekata - istakao je Novaković.