General Smit: Lično sam tražio bombardovanje bosanskih Srba
Odbrana Ratka Mladića osporavala je pred Haškim tribunalom da je Vojska Republike Srpske (VRS) u leto 1995. izazvala ljudske žrtve na sarajevskoj pijaci Markale, ali je svedok optužbe Rupert Smit ostao pri tom iskazu.
General Mladić (69), koji je tada bio komandant VRS, optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95. U optužnici je navedeno da je minobacačka granata VRS, 28. avgusta 1995, ispred Markala ubila 43 osobe, a ranila 75 građana.
Unakrsno ispitujući generala Smita, tadašnjeg komandanta Unprofora u BiH, Mladićev branilac Dragan Ivetić ukazivao je na više "nedoslednosti" u različitim izveštajima Unprofora o Markalama. Britanski general je odgovarao da je, pre donošenja konačnog zaključka, sve to uzeo u obzir.
Upitan da li je ispitao i mogućnost da je muslimanska strana ispalila granatu na Markale, kako bi okrivila Srbe, što mu je u telefonskom razgovoru na dan eksplozije sugerisao i sam general Mladić, Smit je uzvratio da "nikada nije video dokaze za tu tvrdnju".
Na pitanja na osnovu čega je u istom razgovoru rekao Mladiću da je granata na Markale "bez ikakve sumnje" bila ispaljena s položaja VRS, "udaljenog 3,5-4 kilometra" od tržnice, Smit je odgovorio:
"Izveštaji koje sam dobio naveli su me da formiram mišljenje koje sam imao pravo da formiram i da donesem sud koji sam imao pravo da donesem. I - to je bilo to".
Svedok je odbacio i sugestiju branioca Ivetića da je odluku da zatraži vazdušne napade NATO na VRS doneo i pre eksplozije na Markalama.
Smit je, međutim, potvrdio da je, pre tog incidenta, na Londonskoj konferenciji međunarodna zajednica odlučila da će svaki napad VRS na Sarajevo i druge zaštićene zone UN biti kažnjen udarima NATO. Upitan da li je ikada zatražio da avioni NATO napadnu Armiju BiH, svedok je odgovorio negativno.
Smit će u ponedeljak nastaviti da odgovara na pitanja Mladićeve odbrane.
