"Ako Mađarska zatvori granicu, moraće i Srbija i Makedonija"
Gradonačelnik Đevđelije kaže da se plaši da ako Mađarska bude zatvorila granicu da će to morati da učine i Srbija I Makedonija, jer neće imati drugo rešenje.
Ivan Frangov je izjavio da ta opština rešava problem migranata u koordinaciji sa vladom.
- Ovaj problem nisu izmislili ni Makedonija ni Đevđelija već je to globalni problem, problem ulazi kroz državu članicu EU, a to je Grčka - naveo je Frangov.
Pročitajte još:
* Đevđelija: Migranti se potukli za mesto u vozu za Srbiju, policija ih skida sa kompozicije
On je kazao da razume muku izbeglica, ali da očekuje da i oni pokažu malo više respekta prema državi, napomenuvši da za sobom ostavljaju veliku količinu otpada na železničkoj stanici i drugim delovima oko nje.
- Đevđelija je važila za jedan od najčistijih gradova u Makedoniji, ali sada to više nije. Očekujemo još veću podršku UNHCR-a, ali Ipak problem ostaje ovde, humanitarci dolaze i odlaze, ali problem ostaje u gradu - rekao je on.
Frangov je rekao da mu nije jasno zašto migranti ne idu preko Bugarske i Rumunije, već Makedonije i Srbije, koje nisu članice EU.
- To sam pitanje postavljao ljudima iz EU i UNHCR, ali nisu mi mogli dati valjan odgovor” - dodao je on.
Kako se može čuti, u Rumuniji i Bugarskoj je policija mnogo 'stroža' prema migrantima i zato oni izbegavaju te zemlje.
Đevđelija planira pravljenje prihvatnog cetra koji će biti između železničke stanice i graničnog prelaza sa Grčkom.
Za sada naši ljudi ne mogu da koriste železnički i autobuski prevoz zbog velikog broja izbeglica.
Izbeglice s Bliskog istoka sukobile su se danas na železničkoj stanici u Ðevđeliji dok su se ukrcavali u voz na liniji Ðevđelija-Tabanovce, koji ide od granice Srbije.
Podsetimo, Mađarske vlasti su, da bi sprečile budući ulazak ilegalnih migranata, pokrenule izgradnju četiri metra visoke i 175 kilometara dugačke ograde na granici sa Srbijom, koju bi vojnici trebalo da završe do 31. avgusta.
U Mađarsku je od početka godine ušlo više od 110.000 ilegalnih migranata, od kojih većina traži status azilanta, ali pre nego što dobiju rešenje, oni uglavnom odu u druge zemlje Evropske unije, poput Nemačke i Danske.
