Zločincu počast, Rusima rampa
Demokratska narodna partija, čiji je lider Milan Knežević prilikom nedavne posete Moskvi pozvala je Dmitrija Rogozina, osnivača partije Rodnaja, a sada potpredsednika Vlade Rusije, da poseti Crnu Goru, nije iznenađena stavom zvanične Podgorice da Rogozinu zabrani ulazak u zemlju. Toj partiji je jasno da aktuelna vlast na sve načine nastoji da se dodvori i uvuče Crnu Goru u NATO savez mimo volje velike većine građana.
- Od vlasti koja je ratnog zločinca Hašima Tačija proglasila za počasnog građanina zaista je suludo i politički naivno očekivati da se obraduje nečemu što je od opšteg interesa i dobrobiti za državu Crnu Goru i njene građane. Ovo je potvrda moralne devijacije crnogorske vlasti, koja za počasne građane proglašava ratne zločince, a osvedočenim prijateljima Crne Gore uskraćuje gostoprimstvo - kaže u ime Demokratske narodne partije njen portparol Milun Zogović.
Traži pretke i njihovo potomstvo
Rogozin se nedavno obratio premijeru Vučiću da mu pomogne da u Srbiji ili Crnoj Gori gde je nakon Oktobarske revolucije završio ogroman broj belogardejaca i protivnika komunista, pronađe grob čukundede, generala Nikolaja Antonoviča Mitkeviča Žolka. Bulatović i Knežević su nam kazali da su od prijatelja Rogozina saznali da on takođe traga za grobom i potomstvom svog pradede po majci. Zna samo da je bio iz Crne Gore i da se, izgleda, prezivao Jovanović.
- Prilikom naše nedavne posete Moskvi, Milan Knežević je iskoristio priliku da lidera naše bratske partije Alekseja Žuravljova i njenog osnivača, sada vicepremijera ruske vlade Dmitrija Rogozina, pozove da posete Crnu Goru. Znali smo, naravno za negativan stav Vlade Crne Gore i njenu apsurdnu i sramnu politiku, ali prosto nismo verovali da će u tom apsurdu istrajati, tim pre što to niko ne traži od Crne Gore. Ona još nije ni članica Evropske unije, ni članica NATO, pa se od nje i ne očekuje da se slepo pridržava svake njihove odluke i na "crne liste" stavlja osvedočene prijatelje i dobrotvore Crne Gore - kaže Predrag Bulatović, predsednik Političkog saveta DNP i član najužeg rukovodstva Demokratskog fronta.
Vlada Crne Gore se, tačno kao i u slučaju ruskog biznismena Konstantina Malofejeva, pozvala se na odluku Saveta Evropske unije od 17. marta 2014. godine i ta odluka je produžavana svakih šest meseci iako to, barem zvanično niko od nje nije tražio.
