Četvrtak 23. 11. 2017.
Washington
70
  • Chicago
    10
  • New York
    -30
  • Belmont
    -20
  • Atlanta
    40
  • Boston
    -20
  • Firt
    -20
  • Denver
    20
  • Detroit
    -10
  • Dover
    -10
  • Hartford
    -10
  • Orlean
    -10
  • Helena
    -00
  • Ren
    -50
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    130
  • Portland
    90
  • Salem
    -20
  • Santa Fe
    70
  • Tampa
    200
  • Topeka
    10
0
Ponedeljak 24.10.2016.
18:12
J. L. Petković - Vesti A

Kuda ide Bosna i Hercegovina?: I Balkan mogu da zapale!

Tolerancija i upućivanje na suživot jedini su izlaz za situaciju u kojoj se Bosna i Hercegovina nalazi. Sagovornici Okruglog stola "Vesti", profesor dr Dragan Simeunović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i dr Dario Vidojković sa Katedre za savremenu istoriju Univerziteta u Regenzburgu ocenjuju da bi međunarodna zajednica trebalo da odustane od arogantnog i jednostranog odnosa i da se posveti prosvećivanju i obrazovanju naroda u BiH. U suprotnom, budućnost je neizvesna.

Tanjug/AP
Međunarodna zajednica vekovima nepažljivo postupa sa BiH

U Bosni i Hercegovini, kroz čitavu istoriju, sve političke odluke su bile duplo teže, duplo komplikovanije i sa daleko više posledica za građane. Tako je i referendum o tome da li da 9. januar ostane Dan Republike Srpske izazvao tenzije koje su političku situaciju dovele do usijanja, a retki, ali glasni desno orijentisani političari pomenuli reč od koje se u BiH sve trese - rat!

Strasti su se slegle, ali se BiH i dalje "davi" u Dejtonskom sporazumu, ima problema sa korupcijom, siromaštvom i pojavom vehabizma. Može li takva BiH opstati?
SIMEUNOVIĆ: Balkan je velika granica, široka i duboka po 1.000 kilometara gde se ispreprelo mnogo civilizacija, religija i etničkih grupa u suživotu, ali i u konfliktima. Ta posebnost ga čini neomiljenim u ostatku Evrope, jer su granice uvek ružne, siromašne, prljave i nesigurne, u njih niko rado ne investira jer mogu da se pomeraju. BiH je dodatno specifična jer je, na neki način, simboličan ostatak nekadašnjih granica. Države i civilizacije su se podvojile, religije prestrojile s jedne ili druge strane Dunava, narodi se uglavili u svoje ili bili uvučeni u nove države, a samo je Bosna ostala geografska i politička celina kakva je i ranije bila i zadržala sve svoje civilizacijske, religijske i etničke suprotstavljenosti. Otuda je Bosna jedna vrsta trajnog žarišta, politička žiška kojom može lako da se rasplamsa plamen u granicama Balkana. Podrazumeva se da svaka specifična i eksplozivna stvar zahteva posebnu pažnju pri rukovanju, a međunarodna zajednica vekovima nepažljivo postupa sa BiH.

Koliko je njena uloga važna?
SIMEUNOVIĆ:

M. Karović
Dr Dragan Simeunović je srpski politikolog, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu, gde među studentima slovi za najboljeg predavača. Njegov naučni rad je posvećen posvećen teoriji, istoriji i filozofiji politike. Usavršavao se na Institutu za socijalnu istoriju u Amsterdamu i na Filozofsko-istorijskom fakultetu u Hajdelbergu. Bio je gostujući profesor na Demokritus univerzitetu i Pantios univerzitetu u Grčkoj, držao je predavanja po pozivu na brojnim renomiranim univerzitetima u Evropi i SAD. Autor je 20 knjiga i nekoliko stotina naučnih radova. Autor je drame "Novi svetski poredak kao tumačenje sudbine", koja je igrana u Zvezdara teatru u Beogradu.

Sve bi bilo dobro kada bi međunarodna zajednica imala bar onoliko strpljenja koliko ima interesa kad je reč o BiH. Ako iz svih osobina i zamršenosti religije i naroda u BiH izvučemo ono najbolje dobijamo spojenost i upućenost na suživot. Na to bi trebalo da polaže međunarodna zajednica. Ako bi EU bila roditelj, a ne maćeha, imali bismo potpuno normalan život u BiH kakav je obezbeđivala, na primer, politika Titove Jugoslavije. Moguće je da BiH opstane, ako se vodi računa o dve realnosti. Prva je da kod Srba u BiH postoji nacionalizam koji je više jedna vrsta odbrane od političkog unijaćenja nego što ima agresivne ambicije. Druga je nužnost da Zapad odustane od tvrdog unitarnog stava jer nema nijednog razloga zašto RS ne bi mogla imati status izvesne posebnosti poput Bajerna u Nemačkoj.

VIDOJKOVIĆ: Od početka 19. veka Zapad na Balkan gleda kao na periferiju i privezak ostatku Evrope. Na narode koji žive u periferijama gleda sa nipodaštavanjem. Uveo se čak i termin balkanizacija, što znači usitniti geopolitički prostor na što manje države, pa ga tako lakše može kontrolisati. Dejtonski sporazum u stvari ne "davi" Bosnu i Hercegovinu. Ali, ako hoćemo tako, Bosna i Hercegovina se "davi" u Dejtonskom sporazumu iz dva razloga: zbog neiskrenog odnosa Zapada koji je sastavio taj ugovor i nepriznavanja realnosti od strane Sarajeva da tu vekovima postoji srpsko biće. Ugovor je napravljen da bi se prekinuo rat, a 20 i više godina kasnije taj rat se nastavlja na drugi način. Stalnim pokušavanjem revizije Dejtona (paradoksalno, jer dolazi od strane onih koji su ga pisali) sprovodi se ratna politika dela naroda u BiH. U vreme Titove Jugoslavije je postojala politička volja koja je donela toleranciju da nacije i vere žive zajedno.

Stvar je u toleranciji?
VIDOJKOVIĆ: To je fundament. Ako veterani RS i tzv. armije BiH mogu da sednu zajedno za kafanski sto i u miru da razgovaraju, onda je na međunarodnoj zajednici da konstruktivno deluje. Ali, ona tera polukolonijalnu i imperijalnu politiku podržavanja samo jedne strane, a na štetu druge.

SIMEUNOVIĆ: U vreme socijalističke Jugoslavije svako četvrto dete u BiH je bilo iz mešovitog braka, što govori da su verske i nacionalne razlike u to vreme uveliko bile prevaziđene. Ali, na tome je radila cela i pri tom prilično ozbiljna država kakva je bila SFR Jugoslavija. Da bi se to harmonično stanje postiglo danas, potrebno je uvažavanje čoveka od strane čoveka kakvo je nekada postojalo, a koje nažalost danas više nije vrednost.
 

Između Dejtona i ekstremizma

Kada u Bosni i Hercegovini nema političkih tenzija, problemi postoje. Mediji i građani godinama javno upozoravaju na opasnu korupciju i stranačko zapošljavanje, a loša situacija je ove godine državu stavila na 76. mesto (od 168 zemalja) indeksa percepcije korupcije Transparensi internešenela. U regionu, samo je Kosovo lošije ocenjeno. Mladi odlaze u inostranstvo, a velika nezaposlenost se ne rešava. Agencija za statistiku BiH navodi da je u julu 2016. bez posla više od pola miliona ljudi, odnosno čak 43,7 odsto radno sposobnih.

Ko ćapi, ćapi

Koliko je podizanje političkih tenzija, u stvari, paravan da se građanima skrene pažnja sa problema?
SIMEUNOVIĆ: Političari će neuspehe uvek prikrivati skretanjem pažnje na konflikte. Ključ rešenja mnogih ekonomskih i socijalnih problema je u mirnom suživotu jer niko neće da investira u sredinu gde postoji napetost. Stranac koji bi uložio novac i doneo nova radna mesta ne želi da rizikuje. Dovoljno sam sarađivao sa Svetskom bankom da slobodno mogu da kažem da je novac velika kukavica. A BiH se tretira kao permanentni konfliktni region, gde se političari ne libe da malo malo pa najave rat zbog neke sitnice. Nema ništa od smanjenja nezaposlenosti dok kod svih političara u BiH ne prevlada svest da se mora ozbiljno raditi na harmoničnom suživotu.

Političari koji to govore ujedno su neki od najbogatijih u BiH?
SIMEUNOVIĆ: Među 20 najuspešnijih profesija na svetu je balkanski političar jer je korupcija ogromna. Postoji čak i duhovita opaska: kako se na kineskom kaže demokratija? Ko ćapi, ćapi! Na Balkanu, među narodima koji su civilizacijski zadocnili, najvažnija bi trebalo da budu ministarstva prosvete i kulture, jer kada bi prosvećenost porasla, narod bi bio otporniji na manipulaciju. Uz ovakva izdvajanja za kulturu i prosvetu, narod se zaglupljuje i biva nepismeniji, i stvara se mogućnost da kasta političara, ma ko to bio, uvek dolazi u poziciju da nesmetano krade.

SIMEUNOVIĆ: Potrebno nas je prosvećivati i ulagati u projekte koji neće ići u džepove nevladinih organizacija, već narodu. Ako nam EU želi dobro, trebalo bi da nam pomogne da se civilizacijski uzdignemo, i da ne bude konflikta. Ali, bojim se da politika najjačih još uvek počiva na veštini izazivanja i kontrolisanja konflikta.

Začarani krug korupcije

Da li političari u BiH namerno provociraju tenzije?
VIDOJKOVIĆ: To je začarani krug. Kada imate visoku stopu nezaposlenosti u celoj BiH, gladan narod koji nema šta da izgubi, lako može da bude izmanipulisan u političke svrhe. I pred kraj SFRJ, krajem 80-ih, takođe je bila masovna nezaposlenost u bivšim republikama, a upravo iz tih redova su regrutovani budući ratnici. Jugoslavija pod vladom Ante Markovića sprovodila je reforme nametnute sa Zapada, i svi znamo šta se na kraju desilo. Neko će reći - i u EU je velika korupcija. Evo i Nikola Sarkozi je optužen za korupciju, a opet će se kandidovati za predsednika Francuske. Razlika je u tome što se građani u Francuskoj ili Nemačkoj u svakodnevnom životu ne suočavaju sa korupcijom, mada je ima na višem nivou. A ovde je ima svuda. Svest mora da se promeni, jer političari ne žele da prekinu ovaj začarani krug.

VIDOJKOVIĆ: Na Balkanu je problem i mentalitet. Još kada su kod nas osnovane 1880-ih godina prve političke stranke, ljudi su u njih ulazili uglavnom iz interesa i razmišljali kako da žive na jaslama države. Još u vreme Nikole Pašića se opozicija borila kako da i ona nešto ćapi, a konflikt između oni koji više i onih koji manje kradu se tera do razmera građanskog rata. Kod nas se ne rukovode Kenedijevim rečima, da se ne pita šta država može da učini pojedincu, nego šta taj može da učini za državu.

Realno, a šta mogu siromašni građani da učine za državu?
VIDOJKOVIĆ: Da ne dozvole da budu moneta za potkusurivanje političara.

Vehabije pod tepihom

Prosvećen narod je otporniji na manipulaciju: dr. Dario Vidojković, Jelena L. Petković dr Dragan Simeunović

Predsedavajući Vojnog odbora NATO-a general Petr Pavel nedavno je izneo pretpostavku da bi Bosna i Hercegovina mogla postati utočište za terorizam. To je prvi put da jedan čelnik NATO-a to izgovara. Da li je to novost? Kolika je opasnost od terorizma u BiH?
VIDOJKOVIĆ: Ako imate kampove vehabija u Gornjoj Maoči i drugde gde ni policija ne može da uđe, onda BiH jeste leglo terorizma. To ne bi trebalo da brine samo vlasti u Sarajevu, nego ceo svet. Bio je teroristički napad na policijsku stanicu u Zvorniku, u kojem je ubijen policajac, zatim napad na vojnike BiH u Rajlovcu u Sarajevu, a nedovoljno se govori i o povezivanju terorista sa Balkana, posebno sa BiH i Kosmeta sa terorizmom u Belgiji i Francuskoj. U nemačkim medijima se izveštavalo o Crnogorcu koji je prevozio arsenal oružja u Pariz. Dok vodeći mediji poput "Špigla" izveštavaju o tome, političari ćute. Zašto?

SIMEUNOVIĆ: Nije reč o saznanju, nego o priznanju istine zapadnih političara o nekim njihovim bivšim saveznicima u BiH. Siguran sam da je i nemačka obaveštajna služba veoma dobro informisana o postojanju ekstremista, potencijalnih terorista u BiH i drugde na Balkanu. Ali, uzalud pišu mediji da su BiH, a još više Kosovo i Metohija, leglo terorizma, ako strani političari ne povedu ozbiljnu akciju osude i suzbijanja ekstremizma. Ne želim da opravdavam rukovodstvo BiH, ali ako njihov evropski ili američki "veliki brat" neće da pogleda istini u oči, što bi to oni činili? Izjava generalnog sekretara NATO-a je ohrabrujući korak u tom pravcu i upozorenje bošnjačkim političarima da ne mogu stalno da vrdaju, na primer tako što prikazuju različite podatke o tome koliko je ljudi iz BiH otišlo u Siriju, Avganistan i Irak da se bori. Taj broj se u njihovim izjavama stalno smanjuje, sa ciljem da se probem islamskog ekstremizma stavi pod tepih, a onda se saopšti da se njih 1.000 vratilo. Pa kako je moguće da se vratilo 1.000 ako ste prethodno saopštili da je otišlo 200? Nakon konstatacije o postojećem ekstremizmu bi uvek trebalo da usledi i neka aktivnost, a nje nema.

SIMEUNOVIĆ: NATO je nedavno počeo da se bavi temom terorizma, i sam sam imao udela u obuci za kontraterorizam pripadnika NATO-a u Ankari. To je ozbiljna i velika mašinerija koja sebi ne može da dozvoli luksuz da prelazi preko činjenice o postojanju ekstremizma na Balkanu.

Za suru 50 evra

Da li se u BiH povećava islamski radikalizam? Koji sve faktori utiču na to? Zašto političari o tome ćute, odnosno tu temu koriste samo u političke svrhe?

SIMEUNOVIĆ: Ovo je suviše rizična stvar da bi se ostavljala na odlučivanje lokalnim političarima. Podvlačim, treba raditi na prosvećivanju i upućivanju na suživot!

SIMEUNOVIĆ: Ljudsko biće se uvek opija nekom idejom. Sa raspadom komunizma su balkanskim narodima otvorena vrata za povratak religije. Međutim, oko toga su stvorene i prilične predrasude, a naročito o stepenu religioznosti nekih naroda. Sa druge strane, u BiH su se uvukle i ekstremne interpretacije religije, naročito u vreme građanskog rata u BiH, kada je otvoreno, preko saudijskoarabijskih i iranskih veza radikalizovan određen deo stanovništva, a niko ni danas ne zna u kojoj meri. Tu su i faktori siromaštva i neprekidnog dotoka novca iz bogatih sredina. Istina je da je BiH čak i mnogo bogatija sredina, upliv radikalizma se ne bi sprečio, ali bi bio znatno manji. Ako dete za jednu suru koju nauči napamet dobija 50 evra, da ne govorim o besplatnim obdaništima i slično, tu je finansijski momenat očigledan. Imamo i psihološki efekat, jer radikalizacijom osobe dobijaju osećaj važnosti, ekskluzivnosti i međusobne veće spojenosti, što je za muslimane koji su manjina u Evropi kao dominantno hrišćanskom kontinentu, jako važno.

VIDOJKOVIĆ: O ovoj temi se naravno priča u RS, ali je problem što se samo tamo priča o tome. Uvaženi stručnjak za pitanja terorizma Dževad Galijašević je nedavno i u "Vestima" objašnjavao ovaj problem, ali druga strana ćuti i iz toga ne povlači nikakve pouke. Nije bilo nikakvih osuda napada ni u Zvorniku, ni u Sarajevu, a imamo i stalno napade na pravoslavne verske objekte u Federaciji. Može se reći da su uslovi za postojanje ekstremizma na Balkanu specifični, ali ako kažemo da je uzrok siromaštvo, zašto onda u Francuskoj ili Nemačkoj, koje nisu siromašne države, imamo mladih muslimana koji idu u Siriju? Reč je o problemu identiteta i radikalne interpretacije islama.

Kontakt

Autorku teksta Jelenu Petković sa predlozima i idejama, možete kontaktirati na mejl jpetkovic@frvesti.com

SIMEUNOVIĆ: Motivi za radikalizaciju su duboka religioznost, može biti avanturizam, što je kod mladih, koji su najčešće žrtve, često isprepletano. Takođe i naivnost, jer nemaju vojnu obuku. Mnogo je opasniji tzv. home grown terorizam koga ima i u SAD i u EU. To su sve više muslimani sa Balkana. I ako Zapad želi preventivno da deluje, mora mnogo ozbiljnije da se pozabavi i BiH i KiM. Uverenje da Albanci sa Kosmeta i Bošnjaci iz BiH nikada neće udariti na Zapad zbog zahvalnosti koju osećaju jer su bili na njihovoj strani u konfliktima bivše Jugoslavije, potpuno je pogrešno i naivno. Mnogi jesu zahvalni, ali ekstremizam je fenomen malih brojeva. Podsetiću da je samo 17 ljudi bilo dovoljno da napadne Pentagon i Svetski trgovinski centar.

Zavadi, pa vladaj

Vesti

Da li će Zapad ostati na poziciji insistiranja na unitarnoj BiH? Postoje i mišljenja da Zapadu zapravo odgovara ovakav status kvo, odnosno Banjaluka kao kontrateža Sarajevu, kako bi na toj klackalici lakše držao konce u rukama.
VIDOJKOVIĆ: To je princip - zavadi, pa vladaj. Kada se 90-ih govorilo da Republika Srpska dobije status nezavisne države, u zapadnim medijima se pisalo da bi u ostatku sa većinski muslimanskim stanovništvom moglo doći do radikalizma i terorizma. Govorilo se: ako se RS odvoji, stvoriće se leglo terorizma u srcu Evrope. Još tada je neko bio svestan opasnosti i podsećao da su i u ratu 90-ih na strani Bošnjaka učestvovali pripadnici El Mudžahid grupe, da je čak i Osama bin Laden imao svoj kamp za obuku u srednjoj Bosni. Međutim, Banjaluka ne može imati ulogu i obavezu kontrateže već je to odgovornost Zapada koji je dozvolio radikalizaciju i da Iran i Saudijska Arabija grade svoje centre po Bosni. S druge strane, insistiranje na unitarnoj BiH je pitanje realne politike, kao i da li će srpskom narodu dozvoliti ono na šta su svi imali pravo osim Srba, a to je pravo na samoopredeljenje. EU kaže da je ovakva BiH sa dva entiteta nefunkcionalna, a oni su je zapravo takvom stvorili. U Nemačkoj 16 republika funkcioniše savršeno, u Francuskoj imate preko 100 departmana. Dakle, priča o reviziji odnosno o ukidanju Dejtona je samo izgovor. Reč je o drugim interesima.
 

SIMEUNOVIĆ: Maksimalni politički cilj Zapada je očigledno unitarna BiH. Ali tu je srpski narod nepremostiva prepreka, jer takav koncept podrazumeva aposlutnu poslušnost svih bosanskih Srba Sarajevu, gradu u kom više gotovo da i nema Srba, a onda potčinjenost Sarajeva Zapadu, pa u očima bosanskih Srba ispada da su Srbi na taj način zapravo potpuno potčinjeni volji Zapada. A srpskom narodu u BiH Zapad ne deluje potpuno objektivno i prijateljski i nekim svojim postupcima čak i kad su ispravni više ga iritira, nego što doprinosi razrešenju problema. U sadašnjim okolnostima hladnog rata Zapada i Rusije zbog Ukrajine, s ovako podignutim tenzijama, možda bi u Vašingtonu i Briselu mogli da se zamisle nad konceptom unitarne Bosne, jer tako samo guraju RS u sve čvršći zagrljaj Moskve.

Rusija i Izrael čuvaju leđa

Kakva je uloga Rusije u odnosima Banjaluke i Sarajeva? Koliku rusku podršku ima predsednik Srpske Milorad Dodik koji je nedavno boravio kod Vladimira Putina?
SIMEUNOVIĆ: Dodik je obezbedio podršku dve važne zemlje u međunarodnoj zajednici: Rusije i Izraela, a poprilično i Kine. Od neprocenjive važnosti je to što preko ove druge postiže da dobija američku toleranciju, iako ne i podršku, za niz svojih postupaka. Zapadu je daleko važniji taj odnos Dodika sa Rusijom, a Moskvi su u ovom hladnom ratu važni saveznici i prijatelji koji se nalaze što dublje na područuju Evrope, a to Republika Srpska jeste. Ukoliko Zapad nastavi da insistira na unitarnoj BiH, Banjaluka bi još više mogla da se zbliži sa Rusijom koja je vojno ojačala u odnosu na vreme kada je donesen Dejton, pa vidimo da danas ratuje van svojih granica i osniva baze gde hoće. Tako se može očekivati i da se odluči da bude pokrovitelj RS. Nije teško zaključiti da bi Dodik mogao da ima na umu da se još dublje zbliži sa Rusijom jer bi to mogao biti i veliki politički kapital. Jer, kada Zapad jednom zaželi da odvoji RS od Rusije, moraće mnogo toga da ponudi zauzvrat. Hipotetički uzev, možda čak i nezavisnost ili spajanje sa Srbijom, a srpskom narodu mnogo više ustupaka. Zato se može reći i da je Rusija faktor koji značajno doprinosi opstanku RS i da Dodik i te kako računa na nju.

M. Karović
Dr Dario Vidojković je rođen u Ingolštatu u SR Nemačkoj, gde radi kao istoričar i asistent na Katedri za Noviju istoriju na Univerzitetu u Regenzburgu. Pored istorije studirao je i pravne i političke nauke, a bavi se nemačkom i istorijom Balkana i srpskog naroda. Predaje i o istoriji SAD i njenoj spoljnoj politici. Bio je učesnik više naučnih konferencija i držao je predavanja o temama vezanim za istoriju Srbije, Balkana, ali i filma, na primer u Londonu, Kembridžu, Beogradu, Minhenu, Atini, Beču, i u drugim mestima.

VIDOJKOVIĆ: Verovatno je da ima veliku podršku. Koliko je Milorad Dodik fleksibilan i elastičan u svojoj vlasti, imali smo prilike da se uverimo 20 godina. Takođe je vrlo svestan trenutne geopolitičke situacije i da je za narod Republike Srpske Rusija veoma važna. Na neki način, treba mu i biti zahvalan, što je uvideo međunarodne tokove i što traži aktivnu podršku. Svakako i ta podrška funkcioniše po principu: ja tebi, ti meni, i ekonomija ide pod ruku sa njom. Modriča i Rafinerija Brod vrlo su interesantni u ovom hladnom ratu Rusije i Zapada. Rusiju danas vodi čovek koji nije ni nalik predsedniku Jeljcinu za vreme čijeg mandata je Republiku Srpsku 1995. godine NATO bombardovao.

Hrvati se najslađe smeju

Posle svih političkih trgovina, posle velikih oscilacija njegovog rejtinga, kakva je politička sudbina namenjena Miloradu Dodiku koji se usprotivio odluci Ustavnog suda? Kakva Bakiru Izetbegoviću, i šta je sa stavovima Hrvata?
VIDOJKOVIĆ: Dodik je bio na početku slovio kao američki čovek, jedini opozicionar ratne vlade Republike Srpske, na vlast je došao takoreći tenkovima Sfora 1998. Međutim, sada je srpski patriota koji se aktivno bori za opstanak RS. Kakvu su mu političku sudbinu stranci namenili to najbolje oni sami znaju, dok je jasno da bi mu političko Sarajevo namenilo svilen gajtan. Lider Hrvata i HDZ-a u Bosni, Dragan Čović, podržao je stavove Dodika o referendumu i istakao da se time ne krši Dejton, već da Srbi na to imaju demokratsko pravo. U sporu Sarajeva i Banjaluke, Hrvati se poslednji i najslađe smeju, i naravno podržavaju srpsku stranu u nadi da će to dovesti do njihovog, trećeg, entiteta.

SIMEUNOVIĆ: Zapad bi trebalo da podstiče toleranciju, a ne političku dominaciju jedne grupe. Sadašnja politika Zapada zahteva poslušnost političara malih naroda, a Dodik više nije poslušan. Ali, s obzirom na činjenicu da je našao saveznike u Izraelu i Rusiji, pitanje je da li ga iko sada može "smeniti". Referendum o Danu RS je delom izraz podrške naroda i Dodiku lično, pa prema rezultatima, on ne mora da brine. Njegova politička budućnost se ponajviše gradi na upornosti Zapada da ukloni RS i u očima srpskog naroda on je branilac njenog opstanka. Što se tiče Hrvata, oni odavno znaju da ako nema srpskog entiteta, neće biti ni hrvatskog. Ako bi u BiH prevladala politika bratstva i jedinstva i visoke političke tolerancije, ne bi bilo ništa strašno da i Hrvati dobiju entitet. I Bakir Izetbegović odgovara Zapadu dok je poslušan. Bude li pokušao da podrži islamski radikalizam, Zapad će se na njega munjevito obrušiti.

Mala Jugoslavija

BiH su zvali malom Jugoslavijom. Zbog čega međunarodna zajednica insistira na multietničnoj BiH, kada je podržala raspad Jugoslavije?
SIMEUNOVIĆ: Zapad je svestan ranjivosti BiH i opasnosti da postane žarište koje bi lako moglo destabilizovati celu Evropu. Kontrola BiH je lakša u centralizovanoj uniji, nego sa dva entiteta od koga se jedan približava Rusiji. Ali, Zapad smatra i da ima apsolutnu vlast na Balkanu, te pokazuje svoju osiljenost i ponaša se kao gazda. Bilo bi fer da već jednom prestane da na Srbe gleda kao na nekakve ratne i političke gubitnike. Kada nas budu tretirali ravnopravno, onda će Srbi moći da daju veći doprinos miru na Balkanu, saradnji i suživotu.

VIDOJKOVIĆ: To je jedno vrlo dobro pitanje i pokazuje svu licemernost Zapada. Evropa je mogla imati daleko veću korist od prijema celovite Jugoslavije, kada se uzme u obzir kakva je to država bila. No, Zapad je hteo da je pocepa, a sada na silu održava ovakvu Bosnu, sputavajući srpski narod u njoj.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Radomila Pjanović (40)
GUBITNIK
Dušanka Golubović (37)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Sukobljavate se sa pretpostavljenima. Iako znate da ste u pravu, to ne znači da ćete uspeti da svoja gledišta dokažete osobama koje su iznad vas.
SAVET: odustanite.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Nervira vas to što ništa ne ide onako kako ste želeli. Ne zalećite se sa brzim rešenjima, nekad je bolje odložiti nešto i kad dođe pravo vreme završiti.
SAVET: budite strpljiviji.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Očekuju vas povoljne vesti koje će vam nagovestiti mogućnost pozitivnog ishoda nekih neizvesnosti koje su vas mučile na poslovnom planu. Reagujte odmah.
SAVET: oprezno sa lekovima.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2017 © - vesti online