Srbi u redu za bajat hleb
U Srbiji se vekne hleba od juče prodaju se po ceni od 10 do 25 dinara u Prokuplju, Gornjem Milanovcu, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Pirotu, Valjevu, Zrenjaninu, Kikindi, Subotici i Vrbasu...U isto vreme, pekari traže poskupljenje hleba.
Zbog krize i nemaštine veliki broj građana Srbije kupuje i jede hleb od prethodnog dana, koji se uglavnom prodaje po ceni od 10 do 25 dinara. Kako javljaju dopisnici "Presa" iz Novog Sada, Zrenjanina, Gornjeg Milanovca, Leskovca, Sremske Mitrovice, Prokuplja, Valjeva..., često se prave i redovi za kupovinu ovih vekni.
Ljajić: To je, nažalost, slika Srbije
- Naš odgovor na to su kratkoročne mere, koje bi mogle da se opišu kao gašenje požara. Prošle godine smo dali 400 miliona dinara opštinama, ovih dana je započela podela prehrambenih i higijenskih paketa za samačka domaćinstva. Izdvojen je novac za kupovinu namirnica za rad narodnih kuhinja. Druga mera povećaće za 80.000 broj korisnika socijalne pomoći kao i iznos pomoći. Treća mera je povećanje zaposlenosti - naveo je za Press Ljajić.
|
Ministar za socijalna pitanja Rasim Ljajić kaže da je to što građani kupuju bajat hleb, nažalost, realna slika stanja.
Istovremeno pekari traže poskupljenje hleba kao da nisu ni svesni činjenice da je za veliki broj žitelja Srbije hleb osnovna životna namirnica. O tome svedoči i podatak da se kod nas, u proseku, godišnje pojede 30 odsto više hleba nego u EU.
Novi ministar trgovine Dušan Petrović kaže za Pres da je Vlada svesna ovog problema i da sprema ozbiljan paket mera, a poručuje i da neće biti udovoljeno zahtevu pekara da hleb poskupi.
- Za nas je ovo jedno od najvažnijih pitanja i narednih dana biće doneta odluka koja će zaštititi sve građane - najavljuje Petrović za naš list.
U novosadskim pekarama, jučerašnjeg hleba po ceni od 25 dinara ima, ali u rubnim naseljima grada gde, kako kažu pekari, živi "običan svet".
- Osećam se nekako nemoćno kada kupujem jučerašnji hleb, jer ne mogu da nađem posao i svojoj deci priuštim svež. To boli, ali nešto se mora jesti - priznao je Darko Mavrenski koji živi u prigradskom naselju Veliki rit.
Ni u Sremskoj Mitrovici nije bolja situacija pa zbog skupog hleba mnogi mese hleb kod kuće ili kupuju onaj od prethodnog dana po ceni od 25 dinara za veknu. Većina, međutim, ne želi javno da prizna da to radi iz siromaštva, već se "pravda" medicinskim razlozima.
I u Apatinu je hleb od juče veoma tražen. Vekna od 500 grama hleba "Sava" košta 55 dinara, dok se isti taj hleb, ako je jučerašnji, prodaje po 35 dinara.
- Za stari hleb najzainteresovaniji su penzioneri i radnici sa malim primanjima - objašnjava Simon Kajtazi, vlasnik pekare "Zlatni klas".
Jagma za bajatim hlebom je velika i u Zrenjaninu, Kikindi, Subotici, Vrbasu...
U Valjevu takođe sve više građana kupuje bajat hleb, koji košta 18 dinara, jer nisu u situaciji da svakodnevno izdvoje 50 do 55 dinara za veknu svežeg hleba. Pekari kažu da su stari hleb ranije kupovali ljudi iz okolnih valjevskih sela koji su njime uglavnom hranili svinje ili pecaroši koji takav hleb koriste kao mamac za ribolov. Međutim, sada ga kupuju svi jer je u Valjevu bez posla gotovo 8.000 ljudi.
Vekna hleba od 50 dinara nije dostupna ni svim stanovnicima Gornjeg Milanovca, pa je iz dana u dan dosta onih koji se odlučuju za bajatu veknu, koju pekari prodaju po ceni od 20 dinara. U opštinama Prokuplje, Blace, Kuršumlija i Žitorađa, koje pripadaju Topličkom okrugu, hleb od juče se prodaje po trostruko nižim cenama od svežeg. Tako se cena vekne kreće od 10 do 15 dinara.
Čini se da je najdramatičnija situacija u jednoj od najsiromašnijih opština, Crnoj Travi, čiji meštani ne kupuju hleb u svom mestu već uzimaju bajate vekne u Svođu i Vlasotincu. Vekna hleba u Crnoj Travi košta 48 dinara, dok je ona stara dan ili dva, u Svođu udaljenom 20 kilometra i Vlasotincu (30 kilometara) duplo jeftinija.
