Rudar koji vidi nebo
Branislav Jovanović iz Resavice u rudniku Rembas radi već tri decenije, a samo godinu dana manje član je dobrovoljnog vatrogasnog društva, koje gasi požare na teritoriji ovog rudnika. On je skoro ceo svoj radni vek radio kao rudar, a poslednjih nekoliko godina u jami radi na održavanju koloseka i popravci jamskih vagona.
- Kad god siđeš u jamu jedino što poželiš jeste da iz nje izađeš živ. I tako svaki put. Za platu od 400 evra. I 1.000 evra je malo za ovaj težak i opasan posao. Ali, u rudnik niko ne dolazi što mu se to sviđa ili što voli jamu, već što mora. Eto, jedan inženjer koji je ostao bez posla donedavno je radio kao rudar. Poslovođa jedne robne kuće čija se firma zatvorila penziju je stekao kao rudar u jami. Kada bismo primili sve koji hoće da rade u rudniku imali bismo 5.000 radnika. Na jedno mesto dođe tridesetak kandidata - kaže 54-godišnji rudar.
Branislav veli da je mnogo lakše biti vatrogasac:
- Vatrogasci rade napolju i vide nebo za razliku od rudara.
Jovanović je godinama zamenik komandira jedinice vatrogasne čete pri Rembasu i rukovodio je akcijama gašenja brojnih požara.
- Dobrovoljnom vatrogasnom društvu pristupio sam zato što je i moj pokojni otac
Radomir bio njegov član. Moj sin Jovica je treća generacija iz naše porodice koja radi u rudniku i takođe je član vatrogasne čete. Godinama sam s uspehom obučavao mlade vatrogasce.
Kao najuzbudljiviju akciju Branislav pamti gašenje vatre u fabrici za preradu drveta u selu Dvorištu nadomak Despotovca. Požar je buknuo u jednom od magacina, a cela fabrika je mogla da izgori z a samo nekoliko minuta da nije bilo rudara - vatrogasaca.
- Potrošili smo šest cisterni vode. Gašenje požara otežavalo je to što je najbliži hidrant za punjenje kamiona bio u Vodni udaljenoj 11 kilometara. Vozač i oni koji su se vozili sa njim da bi napunili kamion bili su izloženi najvećoj opasnosti. Stizali su za samo 25 minuta, a da bi se napunio kamion vodom potrebno je od pet do sedam minuta. Bili su brži od munje - priča Branislav.
- Raditi u jami i gasiti industrijske požare podjednako je opasno i teško. Nije mi žao što je moj sin krenuo mojim stopama. Jednostavno, to je sudbina većine nas koji se rodimo u Resavici. Kao da se odmalena spremamo za to dok gledamo svoje očeve kako sa zavežljajem hrane kreću u jamu, dok ih deca i naše majke gledaju sa strepnjom i jedinim pitanjem da li će se vratiti živi - kaže Branislav.
Trafo-stanica u plamenu
- Ovaj objekat je bio pun ulja i bilo je vrlo rizično gasiti požar. A najteže je bilo prići mestu gde je trebalo isključiti struju, ali smo nekako uspeli da to uradimo. Gašenje požara u zgradi penzionerskog doma kod stare železničke stanice u Senjskom rudniku nije bilo toliko opasno, ali je pričinjena ogromna šteta. Pošto je zgrada bila od iverice, toliko je bila natopljena vodom da ju je teško bilo posle osušiti. |
