Iza mene nema smrdljivih tragova
Srbiju je sabrao u "Gorke plodove", a nas u "Sinovce". Prekidali su mu predstave i zvižducima i dekretima. Ljutili su se popovi na njegovog "Svetog Savu", a antihristi na veru u Boga i pravoslavlje. Optuživali su ga što svojoj supruzi Ljiljani Blagojević, prvakinji drame Narodnog pozorišta, daje uloge u svojim predstavama, filmovima i dramama. I što je u Srbiji vazda govorio da je Srbin.
"Ja ne bih voleo da živim u državi, u svetu, u sistemu vrednosti u kome, kako kaže Lao Ce, ne cveta hiljadu cvetova", kaže Siniša Kovačević. "Ne bih voleo da globalizacija pobedi. Ubeđen sam antiglobalista. Ne bih voleo da nestane Srba, Litvanaca, Estonaca, Kirgiza. Ne bih voleo da svi pijemo ''koka-kolu'' bez obzira na lekovita svojstva."
Rođen je u Sremu, u selu Šuljam, 1954. Dramaturgiju je završio na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Drame su mu prevedene na više stranih jezika nego što ih sejači gneva na njegov lik govore. Režira.
Nikada nisu bili gadljivi
|
Trostruki je dobitnik Sterijine nagrade za pozorišne drame "Novo je doba", "Đeneral Milan Nedić", "Janez", trostruki dobitnik nagrade Branislav Nušić za pozorišne drame "Sveti Sava", "Kraljević Marko", "Ravi". "Novo je doba" je uvršteno u deset najboljih televizijskih drama, kao treća po vrednosti.
"Svečana obaveza" se nalazi među pet najboljih ikad snimljenih drama za televiziju. Nagrađen je i za novo čitanje Jovana Sterije Popovića na festivalu pozorišne klasike "Vršačka pozorišna jesen". Ima ćerku Kalinu. I više desetina studenata kojima je predao zanat u ruke kao profesor dramaturgije. Autor je filmskih scenarija "Država mrtvih", "Bolje od bekstva", "Najbolji", "Najviše na svetu celom" kao i rečenice: "U trci između Betovena u Dare Bubamare, Betoven uvek gubi".
- Napadali su me, uzgred budi rečeno i da sam uneo smrad tamjana u pozorište, da sam religiozni mračnjak, da sam komunista, pa da sam antikomunista, da sam srpski nacionalista i jugonostalgičar, a to su sve stvari koje proističu iz mog umetničkog činjenja, a ne iz ličnih stavova i mog individualnog ponašanja kao Siniše Kovačevića. Nemam smrdljivih tragova iza sebe, privatnih, ličnih ideoloških, poetičkih, političkih, porodičnih. Svu tu buku i bes su proizvele moje drame. Tu moje odgovornosti nema. Da mi je lako, nije mi lako. S druge strane, da to podnosim, podnosim.
- Dajem uloge svojoj ženi, pa normalno da joj dajem. Dajem uloge i svojoj ćerki. Zamislite obrnutu poziciju. Šta bi ti isti zlonamernici rekli da im ne dajem uloge? Govorili bi: Ta žena je do te mere nedarovita i ružna da joj čak ni rođeni muž ne daje uloge, tako da to liči na onu tamnovilajetsku situaciju, ko ponese kajaće se, ko ne ponese, kajaće se. Ima još jedna odlična pripovetka "Svijetu se ne može ugoditi". Znate ono kad otac sa sinom ide na magarcu na vašar tako što on jaše magarca, pa onda jedan dobronamerni kaže, sram te bilo, malo dete hoda, a ti jašeš, onda se zamene, pa su na kraju došli do toga da nose magarca. U tom smislu dobro je čuti, videti, poslušati neki dobar savet, a onda opet sopstveni stav doneti svojom glavom. Jer, kratak je život, a u magarcima ne oskudevamo.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 03.01.)
