Kancelarija za KiM protestuje zbog hapšenja Srbina
Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije protestovala je zbog hapšenja Srbina sa Kosova Aleksandra Bulatovića i ocenila da je cilj takvih hapšenja pritisak na srpsku zajednicu.
Bulatović je uhapšen 13. avgusta 2012. godine na administrativnom prelazu Merdare. On je osumnjičen za ratne zločine. Bulatović je iz Kosova Polja, a kao raseljeno lice živi u Nišu.
"Krivični postupci protiv Srba na Kosovu i Metohiji za dela navodno izvršena tokom oružanih sukoba su pokrenuti radi vršenja pritiska na srpsko stanovništvo kako bi došlo do stvaranja panike i daljeg iseljavanja iz srpskih sredina na Kosovu i Metohiji, kao i do sprečavanja potencijalnih povratnika koji u strahu od hapšenja odustaju od vraćanja u Pokrajinu", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da postoje "brojni primeri selektivnih krivičnih postupaka gde su Srbi hapšeni pod najtežim optužbama, čak i za genocid, samo zato što je na njih pokazano prstom od strane komšija Albanaca koji su na taj način želeli da zadrže u svom posedu uzurpirane srpske stanove i ostale nepokretnosti".
U saopštenju se navodi da se više od 12 godina od oružanih sukoba hapse Srbi sa Kosova i Metohije koji su "sve ovo vreme ili živeli na Kosovu i Metohiji, ili kao raseljena lica redovno posećivali Pokrajinu i bili sve vreme dostupni pravosudnim organim UNMIK-a, Euleksa ili Privremenih institucija samouprave".
"Navodni svedoci njihovih 'nedela' za vreme oružanih sukoba su takođe sve ovo vreme bili dostupni pravosudnim organima na Kosovu i Metohiji, pa je interesantno zašto se Srbi nakon toliko vremena hapse za događaje iz 1998.-1999. godine", navela je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Dodaje se da je takav bio i slučaj Svetlane Stojanović, Slobodana Martinovića i Srećka Martinovića, troje Srba iz Novog Brda koji su 23. septembra 2009. godine uhapšeni od strane više stotina Euleks i KPS policajaca, pod optužbom za ratne zločine tokom aprila 1999. godine.
"Hapšenje je izazvalo ogroman strah u srpskim sredinama Kosovskog pomoravlja da bi se sve završilo presudom mešovitog veća Okružnog suda u Prištini od 21. jula 2011. godine kojom su optuženi oslobođeni svake krivice", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je i Zoran Kolić iz Dobrotina uhapšen aprila 2011. godine, a da ga je Okružni sud u Prištini 12. maja 2012. godine osudio na 14 godina zatvora za navodna ubistva albanskih zatvorenika u Lipljanu 1999. godine.
Saopšteno je da je Kolić do hapšenja sve vreme boravio u Dobrotinu i čak bio član opštinskog veća opštine Gračanica, formirane po planu Martija Ahtisarija.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju navela je da "nema ništa protiv nepristrasnog i zakonitog utvrđivanja istine o bilo kom ratnom zločinu".
"Ali simptomatično je da se vrši selektivno hapšenje lica srpske nacionalnosti sa Kosova i Metohije, a da pritom nema nikakvih rezultata istraga u slučajevima ubistva porodice Stolić, Goraždevcu, Starom Grackom, dok je u slučaju napada na autobus Niš ekspresa jedini osumnjičeni oslobađen krivice", navodi se u saopštenju.
