I dijasporske kuće na meti

Legalizacija bespravno izgrađenih objekata traje do 11. marta. Ukoliko vlasnici "divljih" objekata ne podnesu zahtev do predviđenog roka, platiće višestruko veći porez na imovinu, a predviđena je i mogućnost rušenja.

Niko nema tačan podatak koliko ima bespravno građenih objekata u Srbiji, procene su da ih je oko milion, a pouzdano se zna da veliki broj njih pripada građanima koji žive u dijaspori. Sada im je država dala priliku da ih konačno legalizuju i da samim tim ne strahuju da li će jednog dana njihove kuće biti srušene.

Reč je, naime, o tome da svi vlasnici divlje gradnje, uključujući i one u dijaspori, imaju mogućnost da do 11. marta predaju neophodnu dokumentaciju i dobiju papire kojim će se zaštiti od rušenja. U suprotnom, izvesno je da će ostati bez svojih investicija.
Dijasporskih kuća najviše ima u okolini Požarevca, oko 10.000, a dosta ih je i u najvećem beogradskom divljem naselju Kaluđerici.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja ovim povodom donelo je pravilnik o legalizaciji, kojim je precizno uređeno sve ono što piše u zakonu. Ovim pravilnikom, kažu u Ministarstvu, utvrđena je naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, kriterijumi za legalizaciju, neophodna tehnička dokumentacija, kao i način izdavanja građevinske i upotrebne dozvole. (Detaljne informacije mogu se dobiti na http://njnjnj.legalizujte.rs/pdf/pravilnik.pdf.)

Kada je reč o ceni legalizacije, u Ministarstvu saznajemo da nju određuje lokalna samouprava, osim u slučaju porodičnih kuća i stanova površine do 100 metara kvadratnih, za koje je predviđen popust od 60 odsto. Ova mogućnost, međutim, vremenski je ograničena i važi do 31. decembra 2010. godine. Naknada za legalizaciju plaća se jednokratno ili u ratama, u toku 36 meseci. Ako se plati odjednom, naknada se umanjuje za 50 odsto i to do 1. marta 2010. godine. Posle tog datuma, naknada je manja za 30 odsto.

Što se Beograda tiče, gradske vlasti su krajem 2009. godine usvojile Odluku po kojoj je prestonica podeljena u 10 zona, koje su jedan od kriterijuma od kojih zavisi visina naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta, odnosno cena legalizacije objekata. U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda kažu da, osim zone, na visinu naknade utiče i vrednost objekta i zemljišta, njegova komunalna opremljenost, namena i površina objekta.

Prema pomenutoj gradskoj odluci objekti su podeljeni u četiri kategorije: za stanovanje, komercijalnu i proizvodnu delatnost i objekte ostalih namena.

Dokumentacija

Uz zahtev za naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole u postupku legalizacije porodičnih stambenih objekata površine do 100 metara kvadratnih, dostavljaju se:

- dokaz o pravu svojine, dokaz o pravu zakupa na građevinsko zemljište i dokaz o pravu svojine na objekat;
- fotografija objekta;
- tehnički izveštaj o stanju objekta, instalacija, infrastrukturna mreža i spoljnje uređenje, koji sadrži geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele;
- administrativna taksa.

Dodatne informacije u vezi sa legalizacijom poslovnih i proizvodnih, kao i pomoćnih objekata i onih građenih iz sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave mogu se dobiti na adresi http://njnjnj.legalizujte.rs/potrebna-dokumentacija.html.

Bez dozvole

Građevinsku dozvolu neće moći da dobiju objekti:

- izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za građenje, klizištima, močvarnom tlu i slično;
- izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta;
- napravljeni na javnim površinama planiranim za izgradnju javnih objekata;
- izgrađeni u zoni zaštite prirodnog ili kulturnog dobra;
- izgrađeni sa namenom koja je u suprotnosti sa pretežnom namenom u toj zoni;
- nepropisno udaljeni od susednog objekta;
- napravljeni tako da je visina objekta veća od propisane mere.

Oslobađanje od naknade

Naknada se ne plaća:

- kod legalizacije stambenih objekata do 200 kvadratnih metra koji su izgrađeni zaključno sa 1971. godinom;
- za legalizaciju šupa, ambara, koševa, senika, pušnica, garaža za poljoprivredne mašine, staja za stoku i bunare izgrađene za poljoprivredna domaćinstva u sedmoj i osmoj zoni;
- kod rekonstrukcije ili adaptacije unutrašnjosti u okviru postojećih gabarita legalno izgrađenog objekta;
- za stanove i poslovni prostor za raseljavanje;
- za objekte komunalnih delatnosti i one koji su deo infrastrukturne mreže i postrojenja;
- za prostore za liftove, smeštaj instalacija, ostava za ogrev...

Umanjenje naknade

Pravilnikom o legalizaciji predviđeno je umanjenje naknade za sledeće kategorije:

- kod stambenih objekata do 100 kvadrata naknada se umanjuje za 60 odsto do 1. marta 2010. godine, nakon toga za 30 odsto;
- za stambene objekte do 200 kvadrata naknada se umanjuje za 40 odsto, ako se ugovor o plaćanju zaključi do kraja godine;
- kod pojedinačnih stanova koji su izgrađeni u stambenoj zgradi do 100 kvadrata;
- za objekte do 200 kvadrata sa najviše dva stana plaća se naknada za magistralnu i primarnu mrežu;
- za objekte sekundarne komunalne infrastrukure građene iz samodoprinosa (neophodno dostaviti dokaze), voda (20 odsto), kanalizacija (35 odsto) i putevi (45 odsto);
- za objekte državnih organa i organizacija, socijalno stanovanje, prostore crkava i verskih zajednica (40 odsto);
- za objekte socijalne i dečje zaštite, kulture, umetnosti i sporta (20 odsto),
- za galerije u zatvorenom prostoru, stanove u podrumskim etažama i magacine u suterenima (25 odsto);
- za garažna mesta, stanarske ostave u podrumu, suterenu, na tavanu, otvorene bazene, nadstrešnice uz komercijalne i proizvodne objekte (50 odsto).
Ostale kategorije
- Investitor koji ruši postojeći legalno izgrađeni objekat i gradi novi, plaća naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta za razliku u površini između starog i novog objekta;
- Za poslovni prostor koji je izgrađen bez građevinske dozvole obračunava se cela naknada;
- U slučaju radova na adaptaciji stana ili pretvaranja zajedničkih prostorija u stambeni prostor, čija površina ne prelazi 200 metara kvadratnih, plaća se naknada za magistralnu i primarnu mrežu.