Tesno u srpskim zatvorima
Zakon o probaciji, čija je izrada u toku i čije usvajanje se očekuje do kaja godine, trebalo bi da pomogne da se smanji broj osuđenika i do 20 odsto. Prenaseljenost je najveći problem svih zatvora u svetu, pa i srpskih.
U iščekivanju ovog zakona, novinari B92 je posetila zatvor u Sremskoj Mitrovici.
Pre nekoliko godina 80-120 osuđenika boravilo je u jednoj prostoriji, bez privatnosti, bez adekvatne higijene i uslova života. Loši uslovi, ali i pobuna iz 2000. godine, u kojoj je deo zatvora i izgoreo, naterali su državu da potraži novac i popravi stanje, pa zahvaljujući pomoći EU, pojedini paviljoni izgledaju drugačije.
“U ovoj sobi ima 6 ljudi, 6 osuđenika, s tim što za razliku od pre, imamo kupatilo, tuš, toplu vodu”, kaže osuđenik Vladimir Zorić.
“Ranije si morao sa 80 ljudi da izlaziš napolje, na kupaonu... Sad je to u sobi, imate i toplu vodu, ogledalo, podno grejanje, vidite plafon spušten, lepo urađen, sve okrečeno, normalno”, dodaje.
Prenaseljenost je i dalje najveći problem svih zatvora u zemlji. U KPZ Sremska Mitrovica kaznu izdržava 2.050 osuđenika, što je oko 300 više nego što su kapaciteti ustanove.
Zakon pred Skupštinom Srbije do kraja godine?Izrada nacrta Zakona o probaciji, kako mu glasi radni naslov, je u završnoj fazi i očekuje se da bi, nakon svih potrebnih procedura, sam zakon mogao da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije do kraja godine. |
“Dovijalmo se tako što dodajemo ležajeve i pokušavamo da ih smestimo na odgovarajući način i ispunimo uslove zakona”, kaže za B92 Marko Sekulić, upravnik KPZ Sremska Mitrovica.
Upravnik i njegovi saradnici sa nestrpljenjem očekuju zakon o probaciji, za koji veruju da bi mogao da bude ključ za smanjenje prenaseljenosti. Očekuju da će se, njegovim donošenjem, smanjiti broj osuđenika za oko 20%, ali i da će pomoći resocijalizaciju osuđenika, kako bi se smanjio broj onih koji se vraćaju u zatvore, a takvih je oko 70%.
Upravnik zatvora žali se da je najveći problem to što osuđenici ne dobijaju dovoljnu podršku države kada izađu iz zatvora, pa se čak i ustanove koje bi o njima morale da brinu, kao što je Centar za socijalni rad, oglušuju o molbe uprave.
“Vrlo često ne odgovaraju na službene dopise, tipa porodice, tipa gde će se vratiti kad izađe sa izdržavanja kazne, da li ima porodicu, da li članovi porodice imaju prihode, od čega ce živeti i slično, to je problem”, kaže upravnik Sekulić.
On dodaje da se zato sa osuženicima radi intervju kako bi se saznalo gde mu je porodica, gde će živeti, sa kim, ima li stan, smeštaj, krov nad glavom, elementarne stvari...
