Sto kompjutera u koferu za Srbiju

Kad god pošaljemo nekog Ivu kao ambasadora u Berlinu - to bude opasno, glasila je šala povodom dolaska profesora Viskovića pre četiri godine, što je bila asocijacija na njegovog imenjaka Ivu Andrića, poslanika Kraljevine Jugoslavije koji se u istom gradu zadesio uoči početka Drugog svetskog rata.

ČEST GOST SPC U BERLINU: Ambasador dr Ivo Visković

Čovek koji je najčešće citirao ovu dosetku vojvođanskih šaljivdžija bio je niko drugi do sam Visković. Diplomata za kog se veže kuriozitet da je bio prvi i poslednji ambasador bivše Jugoslavije u novoj državi Sloveniji, inače profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, završava mandat u nemačkoj prestonici. Pre odlaska on se odazvao molbi "Vesti" da sabere utiske i rezimira protekle četiri godine.

Kakvo mišljenje ste stekli o zemlji, gradu, ljudima?
- Vidljivo je da je tokom tog perioda došlo do promene, i to u smislu koji nama nije povoljan. Naime, zbog krize u Uniji, krize institucija i poverenja, u samoj Nemačkoj je došlo do jačanja konzervativizma i upućivanja samo na sebe. U javnosti je prisutno dosta široko neraspoloženje za davanje pomoći drugima, što je jedan od osnovnih postulata EU kao jedna vrsta solidarnosti. Tako je zavladalo mišljenje da Nemci samo daju, a ništa ne dobijaju, što nije tačno. Svi privrednici sa kojima sam razgovarao kažu da je dobitak Nemačke od EU ogroman i verovatno najveći u Evropi. Ali, običan građanin to teško vidi. On vidi samo ono što neposredno daje iz svog džepa.

Ambasador Visković sa dijasporcima

Da li su Nemci popravili utisak o Srbiji? Koliko uopšte diplomata može da utiče na tako nešto?
- Može delimično, ali ne i presudno. Od argumentacije ambasadora, načina kako razgovara sa važnim ljudima - od toga dosta zavisi, ali ipak presudni uticaj leži na najvišim političarima. Nadam se da sam pripomogao i da sam nešto uradio. Dobio sam pohvale, iako to nije lepo ni skromno kazati, ali - kao u onom vicu o Nasredin hodži - "ako i nije istina, bar je lepo čuti".

Mnoge domaće delegacije koje su dolazile za vreme Vašeg mandata prolazile su kao bos po trnju u susretu sa visokim nemačkim zvaničnicima?
- Ne bih se složio sa Vama. Mislim da smo u većini slučajeva imali korektne i otvorene razgovore. Otvoreno se govorilo o tome šta su naši ciljevi, viđenja, interesi, kao i njihovi, gde se razlikujemo i ne slažemo... Ali, ono zbog čega ste možda upotrebili tu formulaciju jeste da nismo uspeli da na neki način preobratimo Nemce, odnosno da ih uverimo u to da moraju da promene stav. To je teško očekivati kada je velika sila u pitanju. To su kao veliki tankeri, kojima treba jako mnogo prostora i vremena da bi se okrenuli. Mora se imati strpljenje i čekati do nekog krupnijeg zaokreta.

Kada očekujete da Srbija uđe u EU?
- S jedne strane, imamo veliki potencijal, naročito u državnom aparatu, mnogo veći nego kod drugih država koje su skoro pristupale EU, i to je velika prednost, ali sve zavisi od toga kako će vodeći ljudi i stranke da tu politiku usmere. Ako budemo intenzivno radili, možemo vrlo prijatno da iznenadimo EU i da ostvarimo brže rezultate nego drugi. Situacija u Evropi nije tako povoljna kao pre desetak godina, ali ako se zaista tome posvetimo i na tome radimo, mislim da je period od 8 do 10 godina realan .

Ko Vam je od nemačkih političara zadavao najviše glavobolja i ima li među njima neko ko nas otvoreno podržava, osim levičara?
- Kao u svim zemljama, postoji ogromna razlika - od onih koji nas zaista ne vole i imaju dosta tvrd antisrpski stav do onih koji su veoma skloni Srbiji, razumeju je i podržavaju. Imate, recimo, jednog Ditmara Nitana, predstavnika SPD-a, koji je u Bundestagu najčešće govorio u prilog Srbije i sa kojim sam uspostavio prijateljski odnos. Ali, naravno, u politici odlučuje većina, a ta većina je komponovana tako da je jedan broj poslanika CDU, FDP i, nažalost, Zelenih imao dosta kritičke i vrlo negativne stavove, tako da se stekao utisak da su gotovo svi u Nemačkoj protiv nas.

Naš narod, čini se, želi da veruje kako nas Nemci mrze zbog istorije, ratova i koječega. Da li možete nekako da ih razuverite?
- Mislim da ne bi bilo istinito negirati uticaj takvih stavova na nemačku politiku. Postoje ljudi u Nemačkoj koji smatraju da im je Srbija tradicionalni neprijatelj jer smo u dva rata bili na dve strane (u oba mi pobednici, oni poraženi), što neki u Nemačkoj ne zaboravljaju. Postoji i jedan broj ljudi ovde koji je živeo na prostoru bivše Jugoslavije i morao otići, koji imaju uticaj na političare. Naš stav generalno je da prošlost treba ostaviti iza sebe i da treba okrenuti novu stranicu u odnosima. Isto tako, ne treba generalizovati da Srbi ne vole Nemce. Kada pogledate, u Srbiji vlada veliko poštovanje kad je reč o nemačkim proizvodima. Prema tome, niti je Srbija antinemački raspoložena, niti važi obratno. U pitanju je odnos prema nekim političkim stavovima ili postupcima.

Vraćate se u Beograd, na katedru Fakulteta političkih nauka, ali sa puno prtljaga. O čemu se radi?
- Razmišljao sam šta učiniti da se na neki način odužim svom narodu za to što sam imao čast i privilegiju da budem ovde ambasador. U Srbiji je tradicija zadužbinarstvo. Pošto sam lično ljubitelj kompjutera, došao sam na ideju da bih mogao da poklonim nekoliko kompjutera deci, posebno u zaostalijim krajevima. Počeo sam sa ambicijom 10-20 kompjutera, a sada sam prešao brojku od stotinu! Dogovoreno je da pola od toga ode deci na Kosovu, trećina će ići u zaostale krajeve na istoku i jugu Srbije, a jedan deo sam namenio ljudima u staračkim domovima, koji tako mogu da komuniciraju sa svojim unucima i decom, posebno ako su u inostranstvu.

REKLI SU O VISKOVIĆU

Mihael Adzić, predsednik SKSU
- Politička situacija i odnosi između Srbije i Nemačke za vreme njegovog mandata su bili izuzetno teški i zahtevni, ali smatram da je profesor Visković bio idealna osoba, i da je uspeo da podigne sliku i ugled našeg naroda u Nemačkoj. Bio je često pozivan i na manifestacije našeg srpskog Udruženja. Doživeo sam ga kao "ambasadora za ljude", koji se borio da poboljša situaciju naših ljudi i odnose sa maticom.

Gordana Milanović-Kovačević, generalni sekretar Centralnog saveta Srba u Nemačkoj
- U Berlinu sam više od 42 godine i mogu reći da je retko na poziciji najodgovornijeg u ambasadi, nekada Vojnoj misiji, bila ovakva ličnost kao što je dr Visković. U pravom smislu reči "persona grata". Po meni, dr Visković ostavlja duboke i velike stope u Berlinu. Ko li će stati u njih?

Zlatomir Popović, sociolog i publicista
- Skoro sam slušao njegovo predavanje na Humboltovom univerzitetu povodom otvaranja izložbe Ive Andrića. Predavanje mu je bilo ne samo sadržajno dobro, nego i vrlo prijatno za slušanje - tečno, osećajno, ležerno i slobodno. Isto tako dobro kao što govori, ume da prati izlaganje svojih sagovornika. Visković ne traži skretanje sa neugodnog problema, nego njegovo primerno rešenje, sa kojim će biti zadovoljne sve strane.