Jačanje desnice u EU = Simpatije prema Srbiji
Analitičari u Srbiji ocenjuju da jačanje desnice u Evropi, posle izbora za Evropski parlament, neće mnogo uticati na promenu politike EU prema Kosovu, ali da se može očekivati više podrške i simpatija prema Srbiji.
Analitičar Dragomir Anđelković rekao je da se ne mogu očekivati drastične promjene politike EU prema Kosovu, jer Evropski parlament ne kreira evropsku politiku, ali da se može očekivati mnogo više simpatije prema Srbiji i od samog parlamenta i poslanika.
"Ali to neće uticati na promenu stava Brisela, odnosno Vašingtona, jer EU, ipak za sada, nije autentična tvorevina, nego je to neka vrsta dela evroatlantskog konzorcijuma, gde Vašington i ta evropska mondijalisitčka elita ima glavnu reč", rekao je Anđelković, koji je izvršni direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje.
On je ocenio da se na proteklim izborima za Evropski parlament, kroz neke desne partije, zapravo čuo glas evropskih naroda, koji su tako izrazili revolt zbog potpunog poništavanja suvereniteta Evrope, odnosno njegovog stavljanja u funkciju evroatlantizma.
"Taj glas će se povoljno odraziti za stvaranje neke povoljnije atmosfere po nas kada je reč o Kosovu, ali u nekom srednjem i kratkoročnom periodu to neće uticati na politiku samih evropskih vlada, odnosno Brisela, jer je ta politika usmerena protiv suvereniteta i nacionalnih interesa mnogih evropskih država", istakao je Anđelković.
On smatra da jačanje desnice u Evropskom parlamentu neće direktno uticati da se smanji uticaj Amerike na EU, ali da su evropske vlade čule glas svog naroda, koji je nezadovoljan stanjem da Evropa postaje jedna amorfna tvorevina po uzoru na SAD, bez tradicija, poštovanja nacionalnog identiteta i da ono što se desilo na nivou evropskog parlamenta može ponoviti i na nacionalnom.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Predrag Simić rekao je da će jačanje desničarskih partija u Evropskom parlamentu značiti veće zatvaranje EU prema zemljama kandidatima i novim članicama, što nije dobra vest, ali i da će pitanje Kosova biti manje na dnevnom redu.
On je napomenuo da je Kosovo na dnevnom redu Evrope bilo onoliko koliko je to Amerika želela i nametala Evropljanima koji nemaju toliko veliki interes za prisustvo na jugoistoku Evrope, pre svega na Kosovu, koliko Amerika, koja tu vidi direktno svoje uporište prema sve uticajnijoj Rusiji i Evropi.
"Mislim da je evropska politika prema Kosovu, pre svega, vezana za američku politiku prema Kosovu, i da je u najvećoj meri evropska politika prema Kosovu i Balkanu američka politika", rekao je Simić.
Simić ocenjuje da Kosovo, verovatno, u narednim godinama neće biti prisutno u balkanskoj politici ni EU, a verovatno ni SAD.
"Sve će zavisiti od toga koliko će Amerika, u preostalom vremenu Obamine administracije, imati strpljenja i volje da se bavi time u trenutku kada ima jako velike izazove i u Kini i u Putinovoj Rusiji", istakao je Simić.
Prema njegovim rečima, zamor Evrope u proširenju je odgovor na pitanje zbog čega su u mnogim zemljama EU, pre svega, Francuskoj i Velikoj Britaniji, desne partije zabeležile tako dobar rezultat.
