Dinkićevi ambasadori proćerdali milione
Ekonomski ambasadori Srbije, njih 28, koje je širom sveta 2010. poslao tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić, potrošili su skoro devet milona evra narodnih para. To pokazuje Izveštaj Sektora za bilateralnu trgovinu Ministarstva trgovine, zaključno sa 1. julom kada je ministar trgovine Rasim Ljajić stavio tačku na njihov sladak život bez koristi za Srbiju.
Ljajić je po dolasku na čelo tog resora 2012. primetio da siromašnoj Srbiji nisu potrebni veliki troškovi i nekoliko meseci kasnije počeo da ih vraća kući. Računica govori da je na njihove plate otišlo 6.284.544 evra, na stanarine 2.035.838 i još oko pola miliona na selidbe, školarine za decu i doprinos za bračne partnere. Pritom su potpuno podbacili u misiji dovođenja stranih investitora, povećanja robne razmene i promociji srpske privrede.
Kumovi i ljubavnice
Paprena cena, prema proceni izvršnog direktora Centra za vladavinu prava Ivana Ninića je skandalozna, imajući u vidu stanje u Srbiji.
- Pogrešan je bio koncept dobre ideje pa se to pretvorilo u političku lakrdiju. Događalo se isto što i u Ministarstvu spoljnih poslova da se u inostranstvo šalju partijski ljudi, deca, braća, kumovi, prijatelji, pa čak i ljubavnice, a da niko nije merio njihov učinak - kaže Ninić za "Vesti".
Stručna javnost je Dinkićev projekat videla kao puko uhlebljenje partijskih kadrova. Potvrda takvom stavu su bili i potpuno nejasni kriterijumi izbora. Ispostavilo se ubrzo da je u Podgoricu otišao mlađani debitant, magistar Univerziteta "Braća Karić", u Zagrebu se obreo magistar filozofije, a u Beču mašinski inženjer. Predstavnica Srbije u Budimpešti je fakultet završila u Ljubljani i odlično govori slovenački, a u Ljubljani je bio i grčki đak. U Rimu se ekonomskom diplomatijom bavio inženjer rudarstva, u Bratislavi profesorka engleskog, a u Skoplju agroekonomista sa znanjem španskog.
Ekonomski ambasadori nisu pokazali rezultate, objasnio je Rasim Ljajić razloge njihovog povlačenja i dodao da se ispostavilo da je u ovom slučaju "bila skuplja dara nego mera".
- Projekat ekonomske diplomatije je potreban Srbiji, ali mora da bude i efikasan i jeftin. Bilo je tu i kvalitetnih ljudi, ali Dinkićev model nije bio razrađen da bi doneo rezultat - kazao je Ljajić za naš list.
Iz izveštaja se vidi da su najveće plate imali predstavnik u Moskvi 3.763 evra, Berlinu 3.661, Beču 3.564, Tokiju 3.550 i Rimu 3.516 evra.
