Na listi za odstrel zbog 5. oktobra
General Sreto Malinović, gost emisije "Život priča", doživeo je da bude proglašen izdajnikom i generalom NATO, a za Televiziju Prva ispričao je svoj trnovit put od odlikovanog heroja do "žutog izdajnika", kako ga je nazvao lično premijer Vučić u jednom TV nastupu.
Prvi ratni let mu je bio oktobra 1991. godine, u ratu. Iako je na vežbama bacao mnogo bombi, pucao u mete na poligonima, ovo je ipak bilo nešto drugo - stvarne mete, prave bombe.
- I piloti su ljudi od krvi i mesa. Naravno da sam se plašio. Pregledao sam avion, potpisao knjižicu i tog momenta na stepenicama aviona orao savladao strah od rata. Ušao sam u avion i krenuo na borbeni zadatak - seća se general svog prvog ratnog leta.
Kada je došao u dodir sa paravojnim formacijama Hrvatske, na svom drugom letu, u glavi mu je samo bio Jasenovac. U njemu se javio osvetnički poriv, stiskao je zube i kaže da ga je od toga da se avionom zakuca u neprijatelja spaslo samo to što mu je top zakovao.
- Živi u ruke ne padamo, krajnja solucija je da se avionom obrušim na neprijatelja. Kad već idemo, idemo sa muzikom - objašnjava general zavet koji su on i njegovi vojnici sebi dali.
Kad je 1995. godine bila akcija "Oluja", general je čekao naređenje da poleti, da stane u odbranu svog naroda. Ali, naređenja nije bilo. Krajina je izdana i prodata, nema general drugih reči za to što se tih godina dešavalo na području Hrvatske. Mnogo mu je gorčine ostalo zbog toga, jer je njemu otadžbina iznad svega. Otadžbina se nosi u srcu, a država na leđima.
- Nadali smo se da ćemo sa eskadrilama 98. krenuti u borbu, što bi bilo normalno, ali su okolnosti naterale naše vođe na drugačije odluke. Ko je naredio povlačenje vojske i napuštanje teritorije RSK? Nije valjda ovaj egzodus neki politički projekat premeštanja naroda u kojem aktivno učestvuju naše vođe? Na ovako prljav način? Da sam glavnokomandujući snagama, pucao bih sebi u glavu od sramote! - napisao je u dnevniku.
Pogibija pilota Žike
Za vreme bombardovanja, 98. lovačko bombarderski avijacijski puk je izgubio samo jednog pilota. To je bio Života Đurić, levo krilo generala Malinovića.
Na dan bombardovanja SRJ, posle besede koju je izgovorio pilotima, General Malinović je osetio da sa Žikom posebno razgovara. Kazao mu je ono što je ponavljao milione puta da čiste glave mora u avion. Žika je rekao: - Pa, matori, valjda znaš mene. - Sine, zato ti to i govorim, jesi ti mene razumeo sine - rekao je Malinović. Ujutru 25. 3. 1999. krenuli su u napad na komande kampove i kasarne OVK. Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 km na sat. Žika je kod Glogovca uništio bazu OVK sa dve bombe. Pogođen je sa zemlje.
Dok su čekali da se svi piloti vrate, Malinović je znao da Žika više nikad neće sleteti. Našli su ga posle nekoliko dana.
Političari, napisao je, odrađuju posao na štetu vlastitog naroda. Kako drugačije tumačiti Radovanovo ignorisanje vlastite vojske i nekakvo koketiranje sa Arkanovcima i drugim šleper dobrovoljcima. Nešto se tu ne uklapa, a bruka će i ovog puta pasti na vojsku i oficire, govorio je Sreto za Televiziju Prva.
Smrti se ne boji. Smrt je, kaže, tren. Treba se života bojati, on nosi muku i teškoće.
Početkom 2000-ih godina, počela su upozorenja Malinoviću da se skloni, da pazi kuda ide i slično. Kulminaciju takvih etiketa general doživljava 2009. godine, kada je bio zamenik komandanta ratnog vazduhoplovstva i kad je unapređen u čin generala. Kad su došli da mu čestitaju na postavljenju, jedan je čovek došao i rekao mu da je bio "zadužen da ga skine", odnosno da da zeleno svetlo da general bude eliminisan, zato jer je pretnja i ne bi izvršio naređenje.
General ga je pitao: "Znaš li šta je naređenje?" Ovaj reče da ne zna. A general mu je odgovori da je zadatak bio da se "pomlati narod ispred Skupštine 5. oktobra 2000. godine".
Hteli da šalju u smrt
Dobijali su u tim ratnim godinama i naređenja da polete po svaku cenu, u potpuno nepovoljnim vremenskim uslovima za letenje. Jedno takvo su dobili i septembra 1995. godine. Verujući da niko ne bi mogao da preživi taj let, obratio se svojim ljudima:
- Momci, Glavni štab je izbrisao sa evidencije dva aviona i dva pilota iz našeg sastava! Smatraju da će tako rat preokrenuti u našu korist. Vreme je nepovoljno za letenje. Ne čudim se zahtevu prašinara, ali ovaj zadatak je izdao avijacijski general! Ako su naše glave cena za preokret rata onda se dobrovoljno javljam za izvršenje zadatka! Nemam pravo da bilo koga imenujem za svog pratioca, cena je prevelika! Ko se odluči ili ga odredite neka bude uveren da ćemo odraditi posao i vratiti se! U meni je i od života jača želja da pljunem naredbodavca! A sada idite na pripremu!
Taj let je ipak zaustavljen, zahvaljujući zdravom razumu pretpostavljenog. Ali, na žalost, nisu svi bili zdravog razuma. General se setio leta Omera Mehića i kolega, koji su pri nenormalnim vremenskim uslovima bili prisiljeni da slete da bi u bolnicu stigla beba. Zbog insistiranja da se po svaku cenu poleti, svi su poginuli. A da bi tragedija bila veća, na kraju su piloti diskreditovani, i time im je, kaže general, već mrtvima, pucano u leđa.
