Ne zna se koliko je azilanata vraćeno
U odnosu na početak godine, deset puta manje građana Srbije sada traži azil u zemljama EU. U potrazi za boljim životom, od trenutka kada je država dospela na belu šengen listu, na hiljade ljudi lošeg materijalnog statusa pohrlilo je u Evropu. Kako je uslov za ulazak u bezvizni režim bio ratifikacija Sporazuma o readmisiji, oni su u većini slučajeva ekspresno vraćeni kućama. Švedska, Norveška, Belgija, Nemačka i Švajcarska, poznate po liberalnim zakonim i socijalnim programima za azilante, bile su najpopularnija "destinacija". Da bi sprečile "poplavu" iz Srbije, one su ubrzale proceduru analize zahteva, i u ekspresnom roku ih deportuju nazad. Statistike pokazuju da se odobri samo jedan odsto zahteva.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiju su od 1. januara u zemlju vraćene 434 osobe, odnosno 53 porodice sa decom. Međutim, Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice kaže da ta cifra nije konačna jer, za razliku od tih ljudi koji se avionom deportuju na domaće aerodrome, ne postoje sjedinjeni podaci o onima koji se dobrovoljno vraćaju i u Srbiju ulaze na kopnenim graničnim prelazima. Ali, na tome se radi.
Deca ponekad ne znaju srpski- Dešava se da se vrati maloletno lice koje nikada nije bilo u Srbiji, niti zna srpski. Uglavnom nemaju lična dokumenta i mi im pomažemo da što pre dođu do njih, da se verifikuju diplome - kaže Gerginov. |
- Generalno, postoji pad u broju zahteva za azil jer pojedine zemlje EU one koje dolaze s Kosova vode u posebnim evidencijama - objašnjava Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484.
On podseća da je u Beograd usvojio Strategiju za reintregraciju povratnika, koja je na snazi, a podrazumeva prihvat i smeštaj povratnika, kao i obezbeđivanje osnovnih dokumenata, evidenciju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje...
Ipak, o novcu se nije posebno razmišljalo, jer taj plan ne prati i jasna finansijska projekcija. Petronijević najavljuje da će uskoro uslediti monitoring tog programa i da će tek onda biti jasno koliko je i kakve rezultate dala ova strategija.
Ivan Gerginov priča da se povratnici po Sporazumu o readmisiji u Srbiju šalju u prihvatno-tranzitne centre u Šapcu, Beloj Palanci, Zaječaru i Obrenovcu, koji su nekada bili radničke barake, zgrada Crvenog krsta i hotel od pre 20 godina.
- To su uslovi u kojima može da se preživi. Imaju grejanje, vodu, ali daleko su od sjajnih - kaže on.
Najpopularnija
|
Radnici Komesarijata su prvi kontakt povratnika sa otadžbinom.
- U zemljama u kojima su tražili azil, za to neko vreme, imali su socijalni stan, fin, uredan i dovoljno velik, i razumljivo je da su prilično isfrustirani kad ih vrate u Srbiju. Uostalom, da im je bilo lepo, ne bi ni bežali.
Konačno, reč je o državljanima Srbije koji, kada dobiju lični dokument, imaju ista prava i obaveze kao i svi ostali građani.
Prevaranti
I Avganistanci beže u Koviljač
|
