Rusi tunelom povezuju Sibir i Aljasku!
Rusija je oživela projekt gradnje tunela ispod 105 kilometara širokog Beringovog moreuza, vredan 99 milijardi. Ovaj tunel trebalo bi da podstakne razvoj "ledenog" turizma, ali i ubrza transport sirovina iz bogatog Sibira na američki kontinent.
Za neku deceniju biće moguće ukrcati se na voz na londonskoj železničkoj stanici "Vaterlo", proći ispod Lamanša pa nastaviti put na istok kako bi se put završio na njujorškoj stanici "Grand Central". I sve to vreme niste presedali.
Iako je ovo obilaznica oko sveta, takvo putovanje će biti ostvarljivo jer Rusija namerava da podmorskim tunelom spoji Sibir i Aljasku. Ideju da se ovakav projekat završi dodatno je ojačala izgradnja pruge kojom se povezuje Transsibirska železnička linija sa dalekim istočnosibirskim gradom Jakutskom.
Budući tunel, duplo duži od onog koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku, dobio je zeleno svetlo na konferenciji delegata iz Rusije, SAD-a, Velike Britanije i Kine održane upravo u Jakutsku. Procenjuje se da bi njegova izgradnja koštala oko 99 milijardi dolara.
Povezivanje Sibira i Aljaske prvi put je na pamet palo daleke 1905. godine ruskom caru Nikolaju II. Ideju je "ubio" Prvi svetski rat, zatim Oktobarska revolucija, a sa carevom smrću nestala je i misao o spajanju dva kontinenta.
Projekat se na stolu ponovo našao 2007. godine, ali je ubrzo zanemaren. Međutim, ovaj put Rusi su ozbiljni u nameri iako u njegovo finansiranje treba ubediti preostalih 49 američkih saveznih država kao i deset kanadskih provincija. Cilj povezivanja Sibira i Aljaske nije samo razvoj "turizma daleko ispod nule" već i otvaranje trgovačkih ruta kojima bi sirovi materijali, kojima Sibir obiluje, lakše dolazili na američko tržište.
Prema navodima nekih stručnjaka potencijal pruge doseže i do 100 miliona tona tereta godišnje. Drugi pak ističu da bi tunel ispod Beringovog moreuza mogao da podnese i do tri odsto svetske trgovinske razmene, odnosno 11,5 milijardi dolara prometa godišnje, što znači vrlo brz povratak sredstava.
U tehnološke mogućnosti Rusije i SAD-a da izvedu ovaj poduhvat niko ne sumnja, a najveće pitanje za sada ostaje ko će dati spomenuti 99 milijardi dolara.
