Njujorčanima dosta života u policijskom gradu
Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg i policijski komesar tog američkog velegrada Rejmond Keli suočavaju se sa otporom svojoj politici zaustavljanja prolaznika i nadzornih kamera na svakom koraku - za koju oni, opet, tvrde da je očuvala bezbednost Njujorčana.
Njihov sistem, uveden posle terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, dugo je važio za neprikosnoven - u vezi sa njim se nisu postavljala pitanja, a stopa kriminala je pala na rekordno nizak nivo. Ta politika je čak nazvana kamenom temeljcem Njujorka kao "najbezbednijeg velikog grada u Americi".
Sada, kada se Blumberg približava kraju svoje 12-godišnje vladavine Njujorkom, dižu se glasovi protiv policijskog zaustavljanja prolaznika, prakse koju kritičari nazivaju rasističkom, i nadzora kamerama koje su postavljene svuda.
Federalni sud dao je prošlog meseca kredibilitet dugogodišnjim tvrdnjama da njujorški policajci imaju diskriminatorske, to jest rasističke nazore pri odabiru koga će da zaustave i legitimišu na ulici - naređeno im je da svoju poltiku značajno revidiraju.
U međuvremenu, Gradsko veće je prošle sedmice ublažilo jedan zakon iz 2004. godine kako bi se lakše mogli tužiti policajci koji se rukovode rasnim predrasudama, a takođe je uvela telo koje će nadzirati policijske procedure. Obe odluke su donete uprkos Blumbergovom vetu. Gradionačelnik Njujorka, čiji treći i poslednji mandat ističe krajem godine, žalio se na odluku suda.
Kako ukazuje Asošiejted pres (AP), od sledećeg gradonačelnika, sećanja Njujorčana i dešavanja na sudovima i ulicama zavisi da li će Blumbergova politika ostati fusnota u istoriji javne administracije Njujorka, ili će postati njena definicija.
"Možda smo stigli do istorijske tačke, što zavisi od toga šta će se nadalje dešavati", rekao je AP-u Vilijem Ejmik, profesor na Univerzitetu Kolumbija i nekadašnji zamenik šefa vatrogasne službe Njujorka.
Blumberg, milijarder koji sebe smatra političkim nezavisnim igračem, veoma je jasan u onome što smatra svojim dostignućem i ukazuje da sadašnji pozivi da se prekine sa zaustavljanjem i nadgledanjem samo može pokazati da je ta njegova politika na mestu.
"Evo, sada je 12 godina kako ljudi na ulicama Njujorka ne moraju da gledaju preko ramena. Rekao bih da je to poprilično dobro nasleđe", rekao je Blumberg posle čitanja sudske odluke.
On je svom još nepoznatom nasledniku na funkciji poručio: ukini sadašnju politiku njujorške policije i suočićeš se sa mnogo pogibija na ulici. Terorizam je Blumbergu bilo ključno bezbednosno pitanje kada je došao na vlast 2002. godine i na mesto policijskog komesara doveo Rejmonda Kelija, koji je bio na toj funkciji od 1992. do 1994. Njih dvojica su osmislila snažan sistem predupređivanja terorističkih aktivnosti u kojem učestvuje više od 1.000 policajaca.
Za vreme Blumberga se nastavio trend opadanja stope kriminala koji je krenuo sa njegovim prethodnikom, Rudijem Đulijanijem. Blumberg je postao jedan od ključnih nacionalnih zagovornika ograničavanja prava na nošenje oružja.
Politika zaustavljanja ljudi - ne obavezno zbog nečeg što ih kvalifikuje za privođenje - na početku Blumbergovog mandata, 2002. godine, obuhvatila je 97.296 lica. Devet godina kasnije, bilo je 685.724 takvih slučajeva, a prošle godine - 533.042.
Tu i tamo je bilo tenzija - na primer masovna hapšenja demonstranata tokom Nacionalne republikanske konvencije 2004. godine i ubistvo nenaoružanog mladoženje na jednoj svadbi 2006. godine - ali mnogi Njujorčani su uglavnom slušali poruke o osujećenim terorističkim napadima i rekordno niskoj stopi kriminala, prema procenama FBI-ja. Rejmond Keli je uživao status gradskog činovnika sa najvećim poverenjem među građanima.
Međutim, u poslednje dve godine dugogodišnja prigovaranja na praksu zaustavljanja i nadgledanja počela su da se čuju glasnije, a sada su pojačana zbog izborne trke za mesto gradonačelnika u kojoj Blumberg ne može da učestvuje iz zakonskih razloga.
Razmere policijskog nadgledanja muslimana u Njujorku izbile su na svetlost dana zahvaljujući AP-u, koji je dokumentovao taktike infiltracije agenata među muslimanske studente i postavljanja doušnika u džamije. Ova otkrića su delimično bile osnov za najnovije odluke Gradskog veća.
Blumberg i Keli su u ofanzivi, odbacuju kritike na račun svoje politike i podsećaju ih da se "prisete šta se ovde desilo 11. septembra", kao što je Blumberg istakao u jednom govoru.
