Kinezi mogu da traže Sibir, kao Rusi Krim
Postoji staro rusko strahovanje da će ogromna masa Kineza jednoga dana pohrliti na njihov istok i okupirati ga pukom silinom svoga mnoštva. Da Kremlj nije potpuno načisto oko toga šta da misli, dokazuje i odluka od pre nekoliko godina da se dva nova nosača helikoptera klase Mistral stave u službu Pacifičke flote.
To što je Kina stidljivo podržala Moskvu u krimskoj krizi, to što su deo Šangajske organizacije za saradnju (takozvani Šangajski pakt), to što su deo BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika), sve to ništa na kraju krajeva ne znači: Vladivostok je od Moskve udaljen koliko i Njujork od Berlina, a od Pekinga…
Sa jedne strane u ruskom Dalekoistočnom federalnom distriktu živi šest miliona ljudi, u Sibirskom federalnom distriktu 20, a sa zbijene kineske strane granice 111 miliona. Rusi u pozadini imaju još samo 115 miliona, dok Kinezi imaju 1,3 milijarde.
Treba imati i u vidu da su ruske regije severno od reke Amur i istočno od kineskih provincija Đilin i Hejlungđang skoro 200 godina smatrane kineskim teritorijama po Nerčinskom sporazumu, pre nego što su Rusi 1860. prekršili dogovor i anektirali ih. Kao da sve to nije dovoljno, mnoge od etničkih republika u sastavu RF, a koje bi mogle da slede put Krima nalaze se upravo u ova dva distrikta.
Ukratko, Rusija sa jedne strane ima ogromno prostranstvo, ali ne i ljude na njemu, dok na drugoj strani granice Kina ima višak stanovništva na jako maloj površini. Premda to samo po sebi ne mora ništa da znači, sirovinama bogata ruska severna Azija preduzimljivim i uvek na pokret spremnim Kinezima nudi obilje privrednih mogućnosti, zbog čega ogroman broj njih, što legalno što nelegalno, već naseljava ove krajeve Ruske Federacije.
Procena iz 2009. godine je bila da ih ima oko pola miliona, ali sada je ta cifra svakako višestruko veća. Kinezi su u ruski Daleki Istok i Sibir 2010. godine investirali tri milijarde dolara, što je tri puta više nego što su sami Rusi uložili u svoje sopstvene regione. Sa jedne strane granice, ruske, sve je u stanju raspadanja, dok sa druge strane niču gradovi koji noću blješte. Neki Rusi ih zovu potemkinova sela, ali ako i jesu onda Kinezi njima šalju više nego jasnu poruku.
Trgovinska razmena između ove dve zemlje ide na preko 70 milijardi dolara godišnje. Rusi uglavnom kupuju jeftine proizvode, a prodaju sirovine poput nafte, gasa, metala, uglja i drveta. Tradicionalno veliki ruski izvoz oružja Kini jenjava u poslednje vreme pošto Peking razvija svoje sofisticirano naoružanje, ali kopira i rusko. Primera radi, Su-27 Kinezi proizvode kao J-11, a Su-33 kao J-15, zbog čega su Rusi ogorčeni.
Veliko je pitanje u kom će se pravcu razvijati veze između dva giganta, ali nijedan scenario nije nemoguć. Možda će biti veliki saveznici, a možda Kinezi samo čekaju povoljan trenutak da promene stranu. Ponajviše zbog toga što su Kini ekonomske i bezbednosne veze sa SAD i Evropom važnije nego one sa Rusijom, jer gro njihovog izvoza ide na Zapad; ako budu mogli besplatno da uzmu ono što im Rusi danas skupo prodaju, pitanje je koliko će ovaj savez trajati.
