Gasni rat Rusije i SAD-a (2): Berluskoni pao zbog Južnog toka i Kosova?
Italija se našla pod američkim pritiskom da izađe iz projekta gasovoda Južni tok kako bi se zaustavio rast evropske zavisnosti od ruske energije. Zato je od svih "bilateralnih susreta" na nedavnom samitu EU-Azija u Milanu, medijima bila najzanimljivija privatna večera ruskog predsednika Putina sa bivšim premijerom Berluskonijem. Mediji su preneli da je "Kavalijere" navodno umirivao svog ruskog prijatelja obećavši mu da će uticati na premijera Rencija da Italija ostane u Južnom toku.
Berluskoni je bio politički sponzor partnerstva ruskog Gasproma i italijanskog energetskog giganta Eni na čijem se čelu tada nalazio njegov prijatelj Paolo Skaroni. Prvi ugovor između Gasproma i Enija potpisan je 2007. godine u vreme Prodijeve vlade.
Italijanski novinari kažu da je Paolo Skaroni zbog toga bio čovek kojeg su američke obaveštajne službe pratile kao malo koga u Evropi smatrajući ga moćnijim od šefa diplomatije.
Ugovor je kasnije obnovljen u dva navrata. Prvi put 2009. godine, a drugi put u novembru 2012. godine u Milanu, kada je ugovoreno polaganje prvih cevi uz učešće francuskog EDF-a i nemačkog BASF-a.
U poverljivoj depeši od 24. februara 2009. godine, američka ambasada u Rimu ocenjuje da spoljnom politikom Italije prema Rusiji dominira Berluskonijeva želja da se u svemu udovolji Putinu.
"Premijer (Berluskoni) predložio je (Rusiji) dogovor koji pogađa srž naših bezbednosnih interesa u Evropi - pitanje nezavisnosti Kosova, pitanje naše politike podrške /.../ širenju EU i NATO-a...", kaže se u istoj poverljivoj diplomatskoj depeši koju je objavio Vikiliks. Dodaje se da je Berluskoni tvrdio "da je insistiranje na demokratskim vrednostima u dijalogu s Rusijom - kontraproduktivno".
Nema Južnog tokaNa mesto Berluskonijevog prijatelja Skaronija došao je Klaudio Diskalci. Upućeni italijanski novinari kažu da je od vlade dobio četiri zadatka: da u geopolitičkom smislu umnoži energetske izvore i preispita postojeće ugovore o gasu. Drugim rečima, tumače upućeni italijanski izvori, sudbina Južnog toka je zapečaćena "uz pomoć EU i uz punu podršku SAD". Zanimljiva pojedinost: protiv Diskalcija je otvorena istraga pod sumnjom da je bio umešan u korupciju vezanu za kupovinu petrolejskih izvora u Nigeriji 2011. godine. |
Uskoro, više od Skaronija, SAD je počeo da brine Berluskoni: "Bliski lični odnosi između Berluskonija i Putina i odnosi između koncerna Eni i Gasprom, doveli su do toga da Italija često zauzima stavove koji su u suprotnosti s naporima američke vlade da smanji zavisnost Evrope od ruskih energetskih izvora", piše u depeši američke ambasade u Rimu upućenoj 9. juna 2009. tadašnjoj državnoj sekretarki Hilari Klinton.
Kada se danas čitaju, ovi redovi deluju kao najava ne samo rata u Ukrajini već i pada Berluskonija kome je izgleda veća mana bilo to što je sarađivao sa Rusijom i Libijom nego što je viđao prostitutke i izbegavao plaćanje poreza. Na njegovo mesto 2011. godine bez izbora je došao Mario Monti, bivši savetnik američke banke Goldman Saks i zagovornik federalizacije EU. Sa čela kompanije Eni ubrzo potom, posle devet godina "proruske strategije" - otišao je i Skaroni.
