Grci uplašili vladare sveta
Atentati u Parizu, Boko Haram u Nigeriji, Islamska država u Iraku, građanski rat na istoku Ukrajine i neizvesnost oko toga da li će Grci nastaviti da se zadužuju kako bi otplaćivali kamate na kamate - ovo je samo deo "briga" dve i po hiljade najbogatijih ljudi sveta i političkih lidera koji su se juče okupili na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Ipak ne treba zamišljati da su svetski moćnici pali u depresiju jer pored briga imaju razloga i za zadovoljstvo. Prodaje naoružanja je povećana što je mnogima donelo ogromnu dobit jer 300 najvećih banaka, osiguravajućih društava i penzijskih fondova - ulaže upravo u industriju naoružanja i to nuklearnog. Osim toga, predviđen je i zabavni program koji bi trebalo da ih razvedri, a na kome, kako juče izveštava list "Libr Belžik" učestvuju naš Emir Kusturica, zatim pevač Andrea Bočeli i drugi slavni umetnici.
Bauk Sirize
Ukoliko na izborima u nedelju pobedi levi pokret Siriza i ukoliko dobije većinu u parlamentu, lider Aleksis Cipras tražiće pregovaranje o novim uslovima. Siriza najavljuje sledeću formulu: otplaćujemo dugove srazmerno rastu ekonomije. U toj varijanti, EU bi delovala u pravcu podsticanja rasta grčke ekonomije, a ne samo u funkciji interesa potražilaca.
Tri hiljade švajcarskih specijalaca čuva ovu svetsku ekonomsko-političku elitu koja će se posebno baviti pitanjem rastuće nejednakosti, jer kao i lane, još važi statistika da 85 najimućnijih pojedinaca raspolaže bogatstvom kojim raspolaže tri i po milijardi najsiromašnijih ljudi na planeti.
Razlog za bavljenje ovom temom pre bi se reklo da je strah od socijalnih eksplozija i briga kako ih kanalisati, nego stvarno milosrđe zbog milijardi ljudi koji jedva opstaju i rade skoro kao robovi.
Koliko je poznato, svetski moćnici neće se baviti temom Luksliks - skandalom koji je izbio prošle godine i pokazao da oko 500 najvećih firmi na svetu, uključujući i banke, već dve decenije ne plaća poreze u svojim zemljama, već u Luksemburgu. Umesto njih, poluprazne državne kase puni srednja klasa koja je sve siromašnija, a smanjuju se budžeti za prosvetu, zdravstvo itd.
Slično je sa Grčkom koja brine svetske banke i potražioce jer bi mogla da odbaci dosadašnja pravila igre. Uprkos "pomoći", grčki dug se od 2009. godine uvećao sa tadašnjih 90 milijardi, na 176 milijardi evra. Jedino je deficit u državnoj kasi sveden na nulu.
Svi krediti, zvani "pomoć", služili su da Grčcka otplaćuje kamate i donosili nove kamate. Nijedan evro nije uložen u ekonomiju.
Kriza je evropska
Iako je to tabu tema, EU strahuje od pobede Sirize jer je jasno da bi izlazak Grčke iz zone evra previše koštao Evropu i nije izvesno kako bi zajednička moneta preživela taj zemljotres. Iako kancelarka Merkel to ne želi da prizna iz unutrašnjepolitičkih razloga - grčka kriza je evropska, a ne lokalna, a Grci će, ako ne budu imali izbora - u propast sa sobom povući i Brisel.
