EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje (1): Smrtonosni otpad u svakoj kući
Da li ćemo u skoroj budućnosti u džepovima nositi aparat za merenje radioaktivnosti kao što danas nosimo mobilne telefone? Da li znate da direktiva EU iz 1996. godine dozvoljava mešanje i "razblažavanje" takozvanog niskoradioaktivnog nuklearnog otpada sa običnim otpadom koji zatim ulazi u preradu i završava u predmetima za svakodnevnu upotrebu - u makazama, šerpama, metalnim elementima, građevinskom materijalu, asfaltu za puteve i šljunku za parkinge, u žutom emajlu za pločice, nakitu od keramike...?
Odgovor na naša pitanja potražili smo u uglednoj francuskoj laboratoriji Krirad (Crirad), jedinoj nezavisnoj laboratoriji u Evropi za nuklearna merenja, osnovanoj posle černobiljske katastrofe 1986. godine na inicijativu građana - naučnika i poslanika, čiji fizičari imaju državnu licencu. Da evropska direktiva, koju je potpisala komisija Euroatom 1996. godine, predstavlja legalizaciju, kako je napisano "oslobađanja radioaktivnih otpadaka, u razgovoru za "Vesti" potvrdio je Rolan Dezbord, predsednik Krirada.
- Taj termin "oslobađanje" zapravo znači ostavljanje niskoradioaktivnog otpada da se pomeša sa čovekovom okolinom i tako razblaži - objasnio je Dezbord.
Pročitajte još:
* Merkelova glavna pretnja oporavku Evrope
* Milion Evropljana bez posla zbog sankcija Rusiji
* Jeftino, jeftinije - katastrofa
- To je naravno skandalozno - ističe naš sagovornik i dodaje da je reč o direktivi čiji smisao i nije da zaštiti zdravlje građana, uprkos tome što se zove "direktiva za radiološku zaštitu - već da zaštiti interese nuklearne industrije koja ne zna šta će sa otpadom.
Dezbord naglašava ono što je malo poznato široj javnosti - da sve evropske direktive koje se tiču nuklearne energije u EU, donosi Komisija Euroatom, osnovana pedesetih godina sa zadatkom da propagira atomsku energiju. Od tada se u sistemu odlučivanja ništa nije menjalo.
- Jednoj agenciji za propagandu atomske energije povereno je da definiše norme radiološke zaštite i zdravstvenih mera predostrožnosti - kaže Dezbord.
Brda osiromašenog uranijuma
Da bi se zamislilo kolika se količina nuklearnog otpada svakodnevno proizvodi dovoljno je reći da je od ukupne količine prečišćene uranijumske rude samo jedna desetina upotrebljiva kao nuklearno gorivo, a ostalo je otpad. To je uglavnom "osiromašeni uranijum", niskoradioaktivan, ali nestabilan element čija radioaktivnost vremenom raste. Osim toga, otpad se umnožava demontiranjem starih nuklearnih elektrana. Sve što je niskoradioaktivno ide u preradu u skladu sa evropskom direktivom.
On zaključuje da je Euroatom taj koji određuje koji je to "prihvatljivi" broj mrtvih od posledica radioaktivnosti.
- O tome ne odlučuju ni građani, pa čak ni evropski političari - upozorava Rolan Dezbord.
Sve nuklearizovane evropske države kao Nemačka, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Španija unele su direktivu Euroatoma u svoje zakone u neizmenjenom obliku. Jedino Francuska nije prepisala skandaloznu direktivu, i to upravo zahvaljujući laboratoriji Krirad koja je 1999. godine pokrenula hiljade građana da potpišu peticiju o koju država nije smela da se ogluši.
