Hobi bez granica (4) : Crno-beli televizori s dušom
"Žao mi je kad vidim stare i neispravne televizore po kontejnerima, to izgleda kao da su babu i dedu bacili u kantu za đubre ili ih žive odneli na groblje", kaže za "Vesti" Sava Mađarov TV mehaničar i kolekcionar starih televizora.
Bio sam majstor, dok su još ljudi bili ljudi... danas je sve nekako drugačije - vajka se 63-godišnji Zrenjaninac Sava Mađarov, poznat po nadimku Mađarica, jer mu se pokojni otac Živa Mađarica, bavio ugostiteljstvom i godinama držao čuveni restoran "Kod Žive Mađarice".
Čuveni ugostitelj želeo je da mu sin izuči velike škole i fakultet, te ga je upisao u ekonomsku školu, ali se Sava nije dao i prebacio se na zanat. Kao TV mehaničar radio je u servisu Elektronske industrije Niš punih 30 godina, a danas je kolekcionar starih televizora.
Sava je sakupio zbirku od 200 jugoslovenskih TV aparata - 158 televizora je napravila Elektronska industrija Niš, a ostale su marke Gorenje, Riz (Radio industrija Zagreb), Iskra, Rudi Čajevec...
- Zavoleo sam majstorisanje još u šestom razredu osnovne škole. Imali smo odličnog nastavnika tehničkog vaspitanja koji nas je sve zarazio strujom. Imao sam sreću da je moja porodica kupila prvi televizor još 1961. Bio je Riz, sećam se kao sada. Nekada su ljudi poštovali televizore, gledali ih kao članove svoje porodice, svi su se okupljali oko njega kao oko ognjišta. Ljudi su se teško odvajali od starih ljubimaca i proverenih mašina. Manija kupovine modernijih krenula je sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a ja sam ozbiljnije počeo da ih sakupljam 1989, kada mi je poznati zrenjaninski vaterpolista Deneš Ambrozi poklonio svoj raritetni televizor EI Niš - seća se Sava kolekcionarskih početaka.
Maršal i dirigent
|
- Svi moji televizori iz kolekcije rade i nekad iz čiste želje uključim sve, mada se moja supruga Nada ljuti, jer smatra da potrošnja struje prilično utiče na kućni budžet. Ja u znak nekog svog protesta još gledam isključivo crno-beli televizor, nemam mobilni telefon, niti kompjuter, video ili DVD rikorder - ističe Sava, uz napomenu da su izuzev nekoliko koje je morao da plati, svi njegovi televizori dobijeni na poklon, jer bi u suprotnom završili u kontejneru.
Radeći svoj posao Sava Mađarov je obišao Banat i Bačku uzduž i popreko, ali i Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju i stekao puno prijatelja, pa je čak 14 puta kumovao po Banatu.
Ono što mu je promenilo život bila je pojava kolor televizora. Bilo mu je žao da baca stare aparate koje su mu vlasnici ostavljali. Tako je danas naređao silne televizore u velikoj gostinskoj sobi, a ostali su smešteni u nekoliko podrumskih prostorija.
- Žao mi je kad vidim stare i neispravne televizore po kontejnerima. To mi izgleda kao kad bi babu i dedu bacili u kantu za đubre ili ih žive odneli na groblje... A svi televizori su mi podjednako dragi. Ovde je televizor iz prve serije RR zavoda, napravljen 1958, a među njima i legendarni "major" iz 1967. godine, TV sa dva programa. To je bio hit u ono vreme. Ipak omiljen mi je Rizov radio prijemnik iz 1952. godine. To je definitivno moj ljubimac, oslušnite samo taj zvuk
nema toga danas - dodaje deda osam unuka.
On ne može da zaboravi kako je njegov prijatelj Dule Malbaški morao da proda kolekciju poljoprivred nih mašina, jer je morao da se iseli sa svog placa.
- Eh, sto puta sam pomislio daleko bilo. Zasad je moja kuća svojevrsni domaćinski muzej, otvoren za sve dobre ljude, a nađe se za gosta i poneka banatska rakija od kajsije ili višnje.
Prvi deo: Ajfelova kula od šibica i strasti
Drugi deo: Topovska čaura i neophodna motka
Treći deo: Igračka od 3.000 evra
