Gladni ne vide bolje sutra

Građani Srbije ne veruju da će im 2012. doneti bolju ekonomsku situaciju, što ih prema istraživanju Galupovog instituta svrstava u vrh liste pesimista, na šesto mesto od 51 države.

Stjepan Gredelj

Pesimizam Srba koji su spadali u "optimistične" nacije , prema rečima sociologa Stjepana Gredelja, uzrokovan je velikim siromaštvom i osećajem bezizlaznosti iz te situacije.

- Imamo li razloga za optimizam? Nemamo, jer se polako i sigurno vraćamo u siromaštvo akumulirano 90-ih godina prošlog veka, poznatih kao ratne godine. S druge strane, aktuelna vlast kao da je autistična za nedaće građana - tumači Gredelj.
 

Na koji način vlast stvara taj negativan osećaj kod ljudi?

- Građani su, osim najava o novom talasu svetske krize, svedoci ekonomskog debakla u svojoj zemlji i nezrelosti svih političkih elita koje su se na vlasti smenjivale u protekle dve decenije. Loš život koji prerasta u konstantu ih vodi u negativna osećanja, bez obzira na starosnu dob. Najviše je nezadovoljstva zbog prevelike nezaposlenosti, i to mladih i onih od pedesetak godina koji su bez posla, a daleko od penzije.

Da li pesimizam može da utiče na mentalno stanje nacije i uopšteno na zdravlje?
- Naravno, iz tog pesimizma svašta može da se izrodi. Od nastavka truljenja tog stanja u kojem su, pa do nekontrolisanog bunta. Samo taj bunt kao očajnička mera može da bude neuporediv sa svim prethodnim izlascima na ulicu i protestima koji su se u Srbiji dešavali ranije.
 

Zašto je nizak standard uzrok broj jedan za loše stanje nacije?
- Zato što je to loš život, jedno tavorenje, a sve u životu je povezano. Ako neko nema šta da da detetu za doručak, da mu da novac za užinu u školi, niti da ga odvede u pozorište ili zoo-vrt, a beznadežno traga za poslom, gladan i bez energije, čemu drugom to može da vodi nego pesimizmu i lošem uticaju na mentalno i fizičko zdravstveno stanje.

Smatrate li da do promene osećanja može doći i kod zdravih ljudi?
-Da, ja ne znam tačne statistike, jer se one kriju od građana, ali se stidljivo pominje da u Srbiji raste broj ljudi čije se psihičko stanje pogoršava. Kako objasniti nego silnim razočaranjem jednog mladog čoveka koji uloži godine i veliku socijalnu energiju u fakultetsku diplomu, da bi onda bio suočen sa činjenicom da kao građevinski inženjer treba da troši životnu investiciju radeći kod tajkuna na crno, i to ne u svojoj profesiji, već kao fizički radnik. Ili, da prodaje voće na pijačnim tezgama, jer posla nema. Naravno da je razočaran i pesimista.

Šta građanima u ovakvoj situaciji mogu da ponude političari?
- Posle silnih predizbornih neispunjenih obećanja, ljudi postaju svesni da političari osim laži ne nude ništa, a uvek u predizbornom periodu traže njihov glas. Vrše pritisak i agitaciju, beskrupulozno im zvoneći na vrata, pozivajući ih, kao i drugim raznim upadima u njihovu privatnost. Te prljave poslove stranke prepuštaju mladima koji u njih ulaze svesni da sa partijskom knjižicom mogu brže do posla.