Imovina na Kosovu (2): Firme pod lažnim imenom
Na dobošu Kosovske agencije za privatizaciju sada su društvena preduzeća i poljoprivredna imanja u mestima na KiM gde žive Srbi. Kupci su uglavnom Albanci, što može uticati na iseljavanje Srba, ocenjuje Igor Popović, rukovodilac grupe za pravosuđe pri Kancelariji za Kosovo i Metohiju.
Između ostalog prodaje se zemljoradnička zadruga Ratar u Lapljem Selu kraj Gračanice, koja ima oko 600 hektara zemlje, vrednosti oko 300 miliona evra. Prodaju se i 102 hektara zemlje u Novakama u opštini Prizren, 55 hektara i 95 ari u Kosovu Polju, kao i 24 ara Tekstilnog kombinata iz Gnjilana u selu Koretište. Kancelarija za Kosovo i Metohiju se tim povodom u avgustu obratila šefu Unmika Faridu Zarifu, ali je on slegnuo ramenima.
Hektari šumaPrema podacima iz 2012. godine Srbijašume na Kosovu i Metohiji su upravljale sa 335.050,45 hektara zemljišta sa ukupnom drvnom zapreminom od 22.792.012 m3. Srpskoj pravoslavnoj crkvi je u postupcima denacionalizacije vraćeno 3.618 hektara na KiM koji su bili u posedu JP Srbijašume. |
- Pozvali smo ih da upotrebe svoja ovlašćenja i stopiraju dalju prodaju društvene i državne imovine, baš u enklavama. Rekli smo da, ako nemaju mogućnosti da reaguju, da će Srbija intervenisati u UN da im se to omogući. U septembru je stigao odgovor u kome se kaže da se nakon rekonfiguracije misije oni ne bave tim pitanjem, kada je reč o zahtevu da se stopira privatizacija u srpskim sredinama, oni nemaju nadležnost nad tako nečim. U pismu su i napisali da je privatizacija opravdana - kaže Popović.
Sa takvim "leđima" prodaju je nikako ili teško moguće zaustaviti. Kada je reč o pravima radnika u prodatim preduzećima, Popović tvrdi da su Srbi diskriminisani.
- Srbi su proterani i nisu mogli biti na radnim mestima kada je oglašena privatizacija. Oni su diskriminisani iako su imali pravo na deonice. Prvo, mnogima su ostale radne knjižice u firmama jer su bili primorani da odu, a kada su došli po njih, zapisano im je da ne rade od 1999. godine, iako oni objektivno nisu mogli da dolaze na posao jer im je bezbednost ugrožena.
- Dalje, mnogi radnici nisu mogli ni da se jave da zatraže svoja prava jer su imena firmi menjana. I kada se oglasi prodaja, oni ni ne znaju da je to preduzeće u kome su radili.
Da li je moguće da Srbija radnicima finansijski pomogne da otkupe ta preduzeća, kako bi ih sačuvala, ili je to neprihvatljiv potez, ostaje velika dilema.
Euleks pere ruke- Nismo se obratili Evropskoj uniji za pomoć. Euleksu smo se obraćali da stopiraju privatizaciju u srpskim sredinama, ali oni su odgovorili da to nije u njihovoj nadležnosti. Kada kažete da postoje i Euleksove sudije koji bi mogli da stopiraju privatizaciju, oni će vam odgovoriti da rad njihovih sudija nije u nadležnosti Euleksa, već da oni samo asistiraju kosovskim sudovima u radu - kaže Popović. |
- Možda strateški to nije loša ideja, ali sva ta imovina ima vlasnika, a to je preduzeće iz Srbije. Ne možete vi da date nekome imovinu recimo "Lole" u Zubinom Potoku, Lešku ili Vitini... Ne sporim da u nekim slučajevima može da se pomogne radnicima. Srbija se protivi toj privatizaciji kao država i za takav potez bi bio potreban širi konsenzus.
Igor Popović podseća da su samo u prva dva kruga privatizacije objavljena imena kupaca preduzeća, ali da se sada oni vode pod šifrom.
- Dakle, svesni su toga da se kupuje tuđe i da je posao pravno nezakonski.
Osim toga, Kosovska agencija za privatizaciju oglasila je otkup stanova koji su pripadali srpskim, odnosno jugoslovenskim kompanijama, iako su ti građani već jednom otkupili svoj krov nad glavom.
- Više od 90 odsto njih je već otkupilo te stanove od Direkcije za imovinu Srbije. Ovo što se radi je evidentno kršenje ljudskih prava - kaže Igor Popović.
Iako je privatna svojina u civilizovanom svetu svetinja, u ovoj situaciji građani su u problemu kome da se žale. Jedini izlaz je da se tuži Kosovska agencija za privatizaciju. Kancelarija za Kosovo i Metohiju u tome je spremna da pomogne.
- U tom slučaju građani bi trebalo da se žale da su stanove već otkupili. Kao pravnik mislim da bi trebalo da se obrate Kosovskoj agenciji za privatizaciju da kažu da osporavaju njenu nadležnost i da traže svoja prava, a kada dobiju negativan odgovor, da podnesu tužbu posebnoj komori vrhovnog suda Kosova. Kancelarija može da im pomogne preko sistema besplatne pravne pomoći, odnosno da obezbedi advokate koji će zastupati njihova prava.
