Svet kao elektronski logor (1): Svaki čovek je Veliki brat
Špijunažom se danas bave svi, od roditelja, preko muževa, ljubavnika, poslodavaca, radoznalih kolega do samog državnog vrha. Ako želite da se od njih zaštitite, ne telefonirajte, ne šaljite poruke, zaboravite internet i društvene mreže, ali i platne kartice. Najveći otpor globalnoj špijunaži u savremenoj političkoj istoriji pružio je Edvard Snouden.
Bivši saradnik američke obaveštajne službe je britanskom "Gardijanu" dostavio podatke o tajnom projektu Prizma, pomoću kojeg je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) špijunirala milione građana širom sveta. I to putem interneta i uz pomoć velikih IT kompanija. Hteo je da pokaže celom svetu šta mu radi Amerika. I ceo svet mu je aplaudirao na hrabrosti, ali i pokazao da su mu pune gaće od te iste Amerike, a zasad jedini otpor pruža Rusija, gde je Snouden našao privremeno sklonište.
Automobili koji pamteČak i automobili pamte i odaju informacije. Crne kutije danas se nalaze u oko 85 odsto automobila, a počele su da se ugrađuju 1996. godine. Svaki auto koji ima erbeg jeste špijun. Ove kutije beleže rute kretanja, koliko ste brzo vozili i kada ste, na primer, pritisnuli kočnicu u slučaju sudara, a većina vozača nije ni svesna da se tako nešto i nalazi u njihovom automobilu. |
Prošle godine se i Velika Britanija našla na udaru javnosti jer je pod izgovorom borbe protiv terorizma želela da stavi pod nadzor sve on lajn aktivnosti svojih građana. Predložili su zakon kojim bi vlasti dobile ne samo uvid u to koje veb-stranice svaka osoba posećuje, nego i privatnu Fejsbuk komunikaciju, telefonske razgovore i poruke.
x Amerikanci su otišli korak dalje, pa je prošle godine Obama Health Care Bill predložio da se svi građani i novorođenčad SAD čipuju. Mikročip u kojem će biti ugrađena radio-frekvencija (RFID) bio bi umetnut u telo svakog Amerikanca, navodno radi kvalitetnije medicinske nege. Kako je ovakav potez SAD svakim danom sve izvesniji, senatori Čarls Šumer i Lindsi Graham ne gube vreme, pa u međuvremenu donose zakone pomoću kojih bi svim građanima omogućili posebnu biometrijsku karticu, bez koje ne bi imali pravo da dobiju dozvolu za rad. Pomoću te kartice i ugrađenog mikročipa, te posebne elektronske baze podataka za praćenje, svi Amerikanci će moći da budu identifikovani u svakom trenutku, gde god se nalazili.
x Nauka i tehnologija se stalno razvijaju, pa je nedavno u laboratoriji Kindsighta razvijena aplikacija za pametne telefone koja omogućava da telefon prati korisnikovu lokaciju, presreće poruke, snima razgovore i samostalno snima fotografije. Sve prikupljene podatke zatim šalje na glavni server. Tvorci ove aplikacije kažu da je ovo "odlična platforma za lansiranje napada iznutra na korporativnu ili vladinu mrežu".
x Ni srpske vlasti nisu naivne. Podaci ombudsmana i poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja kažu da su samo tokom prošle godine bezbednosne službe u Srbiji imale uvid u milion listinga mobilnih operatera u Srbiji. Bezbednosne službe su bez naloga suda, korišćenjem softvera, ulazile u baze podataka i skidale listinge njihovih korisnika. A stranih špijuna je u Srbiji vazda bilo. U monografiji "Vojna služba bezbednosti u Srbiji" prvi put je javnosti otkriven svet velikih tajnih operacija kojima je srpska vlast pokušavala da stane na kraj špijunima. Od vožda Karađorđa do danas... Jer i Crni Đorđe je sa njima muku mučio, pa je još davne 1812. godine u Užicu naredio knezu Milošu Obrenoviću da preduzme mere protiv "nedisciplinovanih inostranih elemenata".
x Među dokumentima sačuvanim u Arhivu VBA, od kojih je deo predat Vojnom arhivu i dostupan istraživačima, jeste i rukopis o tome kako su se ustanici od 1804. do 1815. godine štitili od špijuna. Pisma su pisana nevidljivim mastilom (limunovim sokom i rastopljenim barutom), a prenošena su skrivena u odelu, konjskom sedlu i zobnici, posudama za pekmez (fučijama), buradima s tečnošću, guslama, čak i u izdubljenom svešteničkom štapu. Kuriri knjigonoše su išli "po hajdučki", u turskim odelima, prerušeni u prosjake, slepe i bogalje, u trgovce, kaluđere i obične seljake.
x U eri mobilnih telefona, interneta i društvenih mreža od špijunaže se ne može pobeći. Koliko se zašlo u privatnu sferu života, govori i to što se u ovu mrežu sve više upliću i roditelji-špijuni. Proizvođači tehnoloških inovacija pod izgovorom brige za decu nude im naprave za njihovo što efikasnije špijuniranje. U Americi je trenutno hit gedžet za praćenje koji se okači detetu oko vrata ili stavi u ranac, a potom se preko GPS sistema prati njegovo kretanje. Roditelj samo treba da obeleži na mapi njegovo redovno kretanje i čim iskoči iz standardne rute, dobija poruku preko mejla ili mobilnog telefona. Aparat košta oko 200 dolara, a mesečna pretplata je 25 dolara. U ponudi su i softveri za praćenje poruka preko mobilnog telefona, skrivene kamere koje su pogodne da se neupadljivo umetnu u komad dečje garderobe.
x Društvene mreže na internetu su priča za sebe. Jedno istraživanje je pokazalo da čak jedna trećina ljudi uhodi svoje bivše ljubavnike na Fejsbuku i Tviteru, a svaki peti korisnik društvenih mreža istraži i bivšu devojku ili momka osobe sa kojom su trenutno u vezi, pokazalo je novo istraživanje. Oko sedam odsto ljudi izjavilo je da su iskusili horor u kom im ogorčeni bivši ili bivša preti da će objaviti njihove privatne fotografije. Čak i ako ste u srećnoj vezi, ne možete biti sasvim sigurni da vaš partner ne gura nos gde mu nije mesto. Više od polovine odraslih deli svoje šifre za mejl, društvene mreže i pinove za bankovne kartice sa svojim partnerima, a 42 odsto Britanaca priznalo je da proverava partnerov mejl.
x Tako se čovečanstvo pretvorilo u špijune. Ako te ne prati država, prati te sadašnja ili bivša žena ili makar kolega s posla koji sopstvenu prazninu popunjava tuđim životima. Svi smo se našli pod nečijim nadzorom. Načela demokratije, koja ispadaju iz usta svih političara sveta, odavno su postala stvar prošlosti. Izgleda da sloboda u modernom svetu ne postoji. Osim u šumi.
