U Beogradu obeležavaju progon Srba, u Zagrebu slave pobedu
Parastosom u beogradskoj Crkvi Svetog Marka, obeležena je 19. godišnjica od hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, u kojoj je za svega nekoliko dana, proterano više od 200.000 Srba, a ubijeno oko 2.500 ljudi. Hrvatski ministar branilaca Predrag Matić i delegacija vlade položili su venac na zagrebačkom groblju Mirogoj, povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih branitelja i 19. godišnjice vojno-policijske akcije "Oluja".
Beograd: Pomen žrtvama progona
Pomen žrtvama u Beogradu služio je vladika slavonski Jovan, a prisustvovali su ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i predsednik Koalicije izbegličkih udruženja Miodrag Linta.
Stefanović je istakao da je ovo veoma tužan dan u kojem se obeležava godišnjica progona srpskog naroda iz Hrvatske i da nema mesta proslavi takvog čina.
"Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Ne želimo da delimo lekcije, ali je ovo svako prilika da se uputi poruka", kazao je Stefanović i istakao da Srbija prevashodno treba da vodi računa o tome kako da obezbedi što bolji život svojim građanima koji su se nakon Oluje nastanili u Srbiji.
"Naše je da im obezbedino njihova prava, pravo na imovinu, onima koji to žele, pravo na povratak, a onima koji su odlučili da se trajno ovde nastane, da obezbedimo više posla i sve ono što imaju svi drugi građani Srbije", kazao je Stefanović.
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja takođe apeluje na to da međunarodna zajednica, pre svega EU i SAD, zatraži od Hrvatske da ne slavi Oluju, jer se njome, kako ocenjuje, slavi progon Srba.
Mrtvo 1.834, izbeglo 610.000 ljudi
U akciji "Oluja", ubijeno je i poginulo 1.834 ljudi srpske nacionalnosti, od kojih je više od 1.200 civila, većinom starijih od 60 godina, a preko 200.000 proterano, precizira se u saopštenju. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, i posle 19 godina 2.000 ljudi još se vode kao nestali, a 610.000 je izbeglo. Od 1991. utočište su potražili u Srbiji, 43.763 i dalje je u statusu izbeglice, od čega je 32.371 iz Hrvatske, navodi se u saopštenju.
|
"Međunarodna zajednica treba da zatraži da se konačno procesuiraju svi odgovorni za zločine protiv Srba, da se reši pitanje nestalih lica, da se reše naša imovinska i stečena
prva, i da se omogući održivi povratak proteranih Srba svojim kućama", kazao je Linta, koji je istakao da u Hrvatskoj ne postoji dovoljno političke volje da se reše osnovna civilizacijska pitanja.
"Nema volje da se ekshumiraju posmrtni ostaci Srba na poznatim grobnim mestima, nije rešeno obeštećenje porodicama žrtava", kazao je Linta, koji smatra da u Hrvatskoj postoje dvostruki aršini za suđenja u slučajevima ratnih zločina i da su presude daleko strože za Srbe nego za Hrvate.
"Primer je hapšenje Sraba, a sa ciljem da se zastraše i da ne požele da se vrate u Hrvatsku", kazao je Linta.
Nakon održanog parastosa delegacija Koalicije udruženja izbeglica je u Tašmajdanskom parku položila venac na spomen-ploču Srbima poginulim u jugoslovenskim ratovima 90-ih godina prošlog veka.
Zagreb: Imamo pravo da slavimo nama bitan dan
- Prisećamo se svih hrvatskih branitelja, od prvog hrvatskog redarstvenika, preko Vukovara, Dubrovnika, Maslenice, pa sve do 'Bljeska' i 'Oluje' i konačnog kraja rata i, naravno, mirne reintegracije Vukovara", izjavio je hrvatski ministar branilaca Predrag Matić.
Braniteljima koji sutra dolaze u Knin na obeležavanje godišnjice "Oluje", Matić je poručio da je reč o velikoj proslavi tri velika hrvatska praznika i da očekuje da se svi ponašaju u skladu s tim datumom.
"Imamo pravo slaviti, završili smo rat, pobedili smo i oslobodili Hrvatsku i očekujem da se svi ponašaju u skladu s tim", kazao je ministar.
U državnoj delegaciji bili su izaslanik predsednika Republike, general-pukovnik Drago Lovrić, izaslanica predsednika Hrvatskog sabora Gordana Sobol, kao i predstavnici vojske, policije i udruženja branilaca.
Centralna svečanost obeležavanja godišnjice "Oluje" održaće se sutra u Kninu.
Štrbac:Očekujemo presudu da je u Oluji počinjen genocidDirektor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da očekuje da Međunarodni sud pravde donese presudu da su Hrvati počinili genocid nad Srbima u vojnoj akciji "Oluja" u leto 1995. godine.
"Ove godine imamo suđenje pred Međunarodnim sudom pravde u međusobnim tužbama Srbije i Hrvatske ko je nad kim počinio genocid. Očekujemo presudu do kraja ove ili u prvoj polovini naredne godine i o tom pitanju smo umereni optimisti", rekao je Štrbac posle polaganja venaca na groblju u Banjaluci povodom 19 godina od egzodusa Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine. On je naveo da su rođaci civila poginulih u "Oluji" pre mesec dana pred Evropskim sudom za ljudska prava tužili Hrvatsku zahtevajući za naknadu štete.
"Sud je u 21 slučaju zatražio od Vlade Hrvatske da odgovori kakve su sve mere preduzeli za otkrivanje ubica", rekao je Štrbac i dodao da je "Veritas" zatražio od Međunarodnog suda pravde da Hrvatskoj bude naređeno da iz svog zakona izbaci proslavu Dana pobede i domovinske zahvalnosti i prolsavljanje godišnjice "Oluje".
Obeležavanje 19 godišnjice "Oluje" u Banjaluci je počelo sinoć paljenjem sveća u porti hrama Hrista Spasitelja, a nastavljeno danas služenjem parastosa za nastradale i polaganjem venaca i cveća na groblju.
Srpska udruženja: Za Oluju osuđena samo jedna osoba
Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije saopštila je da porodice žrtava hrvatske akcije "Oluja" ni danas, 19 godina kasnije, nisu dobile bilo kakvu satisfakciju za svoj gubitak.
"Hrvatska je za zločine tokom Oluje, za 19 godina, pravosnažno osudila samo jednu osobu, što jasno govori da nije i ne namerava ozbinjno da sudi za ove i sve druge ratne zločine počinjene nad Srbima, piše u saopštenju.
Haški Tribunal je konačnom drugostepenom presudom oslobodio hrvatske generale za udruženi zločinački poduhvat u Oluji, iako je prvpostepenom presudom Antu Gotovinu osudio na 24 godine zatvora, a Mladena Markača na osamnaest.
Ovom presudom u Međunarodnoj zajednici i službeno je ozvaničen dvostruki kriterijum kada su pitanju zločini učenjeni nad srpskim žrtvama, navodi se u saopštenju. |
