Kriminal u lovištima (3): Pokolj grlica
U Srbiji je izuzetno aktuelan krivolov na zaštićene vrste životinja.
- U pokrajini Vojvodini radi samo šest inspektora za lovstvo, a u ostalom delu države 11, i nemoguće je da planiranje i sprovođenje mera u lovstvu na veliku površinu lovišta koje ima naša zemlja, kontroliše tako mali broj ljudi - kaže Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.
On navodi da je u Srbiji registrovano oko 360 vrsta ptica, a da samo 23 vrste mogu legalno da se love. Zakonom je propisano i u koje doba godine i na koji način to može da se čini.
- Za različite vrste je propisan lovostaj, a postoje i one na koje lov uopšte nije dozvoljen. I pored toga, love se zaštićene različite vrste vodenih ptica, najčešće različite zaštićene vrste divljih pataka i gusaka. Zabeleženo je i nekoliko slučajeva ubijanja ždralova, a naročito velikog broja ptica pevačica. Lovci se brane da su zaštićene vrste slučajno ubili dok su lovili one na koje je lov dozvoljen i nude različita opravdanja. Ali, stvar je zakonski potpuno jasna, jer je svaki lovac položio lovački ispit, a u okviru njega je morao da savlada i poznavanje vrsta lova na pernatu divljač, tako da ne sme da stoji opravdanje da ne zna šta je upucao - kaže Tucakov.
On ističe da je pojava krivolova veoma raširena, a problem je postao vidljiv posle afere Balkanske ptice iz 2001. godine. Tada se, ističe naš sagovornik, na velika vrata saznalo da se u Srbiji redovno organizuju veliki lovovi na zakonom zaštićene vrste.
- Za ubijanje zaštićenih vrsta u Srbiji se često sazna tek kada se ubijene prošvercuju preko granice, pa granične službe drugih zemalja to otkriju. Kada je reč o slučajevima koji su se našli pred domaćim sudovima, najveći je broj slučajeva držanja u zarobljeništvu ili prodaje, najčešće malih ptica pevačica.
Turisti na ribnjaku
Inspektori za zaštitu životne sredine beleže da i danas postoji nedozvoljen lov, naročito na ribnjacima, gde se sakuplja veliki broj ptica, pataka i gusaka tokom selidbe na jug.
- Pošto su ribnjaci relativno mali, uprave ribnjaka obično lov vide kako alternativni način zarade. Zato se dešava da ribnjaci u potpunosti budu ustupljeni za lov cele sezone turistima koje dovode lovno-turističke agencije. Oni koji ih vode u lov retko ga ograničavaju i upozoravaju na zabrane. Protiv dva takva ribnjaka su pokrenuti sudski procesi nakon što su u njihovim prostorijama i zamrzivačima pronađene odstreljene strogo zaštićene vrste - pojašnjava Tucakov.
Tucakov ističe i da organizatori krivolova dozvoljavaju i korišćenje nedozvoljenih metoda lova.
- Tu je pre svega reč o korišćenju elektronskih primamljivača (vabilica). Ti uređaji se ostavljaju tokom noći na mestima gde će se loviti, zvuk ptica se pušta glasno, i sve ptice u okolini se spuste na mesto gde se postave vabilice. Onda ujutru dođu lovci i pucaju na njih. Ta metoda je zabranjena i Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, ali i Konvencijom o zaštiti divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija). Pomoću primamljivača se može izvršiti čitava žetva populacije, recimo prepelica, i upravo zato je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode insistirao da se naše zakonodavstvo promeni, a da se prepelica proglasi strogo zaštićenom vrstom. Tom zabranom bi se sprečio i lov na druge strogo zaštićene vrste.
Atraktivna destinacija
- Smatra se da je Srbija za strane lovce atraktivna destinacija zbog toga što još uvek ima relativno bogat biodiverzitet, a isto se tako smatra i da se u Srbiji može lako loviti i ono što nije zakonom dozvoljeno i što ne može da se lovi u drugim zemljama. Odgovore zašto je to tako, trebalo bi pre svega potražiti kod nas. Nažalost, nismo jedini slučaj u Evropi, ali naše podneblje je prilično popularno za ljude koji žele da zaobiđu zakon - kaže Marko Tucakov.
Osim prepelice, u Srbiji je, ističe, od strane lovaca i nerazumnog lova ugrožena i grlica, čija je populacija od 1980. godine do danas opala za 72 odsto. A ovom temom se za govornicom Skupštine Srbije bavio i premijer Aleksandar Vučić.
Alarm za prirodu
- Naša država se trenutno nalazi u procesu pregovora sa EU, a jedno od važnih poglavlja je i 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, u kojima su zaštita prirode i lovstvo posebno označeni kao oblasti gde se beleži najveći broj zaostataka i najsporije rešavanje problema. To je alarm koji može da čuje svako ko želi da ga čuje - kaže Marko Tucakov.
- Donosiocima zakona u Srbiji to nije bio dovoljan argument da obustave lov. Kada je doneta zabrana lova na grlicu, usledio je pritisak jakog lovačkog lobija da se zabrana ukine - objašnjava naš sagovornik.
