Srbija u raljama bede (2): Kuće na dobošu

U narodnim kuhinjama u Srbiji hrani se 40.000 duša, a ta brojka bila bi i deset puta veća da ima para za otvaranje novih, jer gladnih usta sve je više.

V. Sekulić

Banke kao zelenaši: Branko Dragaš

Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obelodanio je da u proseku socijalna novčana pomoć po osobi 5.000 dinara mesečno ili oko četrdesetak evra. Dakle, ubogi siromah mora da pregura dan sa 166 dinara ili 1,3 evra!
Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 368 evra, a sve što zarade građani Srbije daju za hranu i komunalije. Veliki broj građana nije u stanju da plati osnovne troškove poput grejanja, vode ili struje, pa dosta Srba sa zebnjom iščekuje izvršitelje koji plene stvari.

Sve češći su naslovi u novinama "Zbog duga za grejanje - zaplena stana", ili "Zbog neplaćene struje - nameštaj na dobošu"... Poražavajući je podatak da prosečna potrošačka korpa košta 544 evra, što znači ukoliko je samo jedan supružnik zaposlen, porodica nije u stanju da se pošteno prehrani, a kamoli da skrpi kraj s krajem.

Ekonomista Branko Dragaš kaže da su beda, čemer i apatija odavno zahvatili ove prostore, a prema njegovoj proceni čak 60 odsto građana Srbije živi na granici totalnog siromaštva.
- Ova Vlada je zemlju dovela na granicu bankrota, a naši političari sve ekonomske probleme "rešavaju" novim kreditima. Niko ne misli na otvaranje novih radnih mesta i podizanje mizernog standarda građana. Od ovog ne može gore - uveren je dr Dragaš.

Prema njegovim rečima, dodatno teškom stanju u Srbiji doprinele su i banke koje se, kako on ističe, bave zelenašenjem. To je naročito došlo do izražaja u slučaju građana koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima. Spisak građana i malih firmi koji ne mogu da otplaćuju uzete kredite sve je duži. Na doboš odlaze stanovi, kuće, vikendice, placevi, poslovni prostor, njive, šume, mašine, automobili... U muci nisu samo kreditno zaduženi, nego i žiranti, najčešće najbliža rodbina, prijatelji, kumovi.

Sociolog Milan Nikolić kaže da građani sve teže žive, odlažu plaćanje računa jer nemaju dovoljno novca ni za osnovne stvari.

- Ljudi su na rubu egzistencije, beda nikad nije bila veća, pa ljudi nemaju dovoljno novca ni za hranu. To je žalostan momenat za celo društvo - kaže dr Nikolić.

Ni komšijama nije bolje

U BiH većina stanovništva je siromašna. Prema podacima dokumenta "Napredak u realizaciji Milenijumskih razvojnih ciljeva u BiH", 15 odsto stanovništva živi ispod apsolutne linije siromaštva što znači da na raspolaganju imaju manje od 235 KM (117,5 evra) mesečno. U relativnom siromaštvu živi 20 odsto građana BiH, odnosno sa manje od 416 KM (208 evra) mesečno. To znači da je svako šesto domaćinstvo u BiH siromašno. Procene Agencije za statistiku BiH, zasnovane na Anketi o potrošnji domaćinstava, govore da je siromaštvo izraženije u Republici Srpskoj gde je gotovo svaki peti stanovnik siromašan. Najniži nivo siromaštva ustanovljen je u Distriktu Brčko gde skoro svaki sedmi građanin živi u relativnom siromaštvu.

Svaki peti građanin u Hrvatskoj je u riziku od siromaštva i to su službene brojke. Svako peto dete u Hrvatskoj je siromašno. Kod građana starijih od 65 godina to je siromaštvo još češće - čak u 24 odsto slučajeva. Prema evropskoj metodologiji, prihvaćenih u Hrvatskoj, rizik od siromaštva predstavlja granicu pri kojoj četvoročlana porodica ima 4.100 kuna (546 evra) mesečno. To je nedovoljno za troškove režija, obrazovanja i ostale potrebe.

Siromaštvo vlada i u Crnoj Gori, a čak 10.000 penzionera prima mesečno manje od 100 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori je 505 evra. Ona je skoro upola niža od minimalne potrošačke korpe koja mesečno košta 809 evra. U Crnoj Gori posao nema 31.500 ljudi.

Poražavajuće činjenice primetio je i MMF, koji je nedavno saopštio da se siromaštvo u zemljama zapadnog Balkana poslednjih sedam godina najviše povećalo u Crnoj Gori, Albaniji i Srbiji.

Sutra - Srbija u raljama bede (3): Ratni heroj pušio pikavce