Da li znate: I Mesec ima svoju oluju!

Svaki put, kada Sunce baci svoje prve zrake na prašnjavo tlo Meseca, posle dve nedelje mraka na ovom prirodnom satelitu, dešava se nešto neverovatno.... Mesec zahvata oluja!

U svakom slučaju, ako nekada budemo išli da posetimo Mesec kao turisti, neće na biti potreban kišobran

 

Sledeći put kad budete gledali u Mesec, obratite pažnju na podelnu liniju, koja odvaja svetli i tamni deo ove planete. To je mesto gde se susreću dan i noć na Zemljinom saputniku. Upravo na tom mestu odvija se neobični proces koji naučnici nazivaju olujom.

Mesečeva oluja nastaje od tankog sloja uzburkane prašine koja počiva na tlu planete i prostire se od severnog do južnog pola. Ona se vrti i kruži po celom Mesecu. Do ovog otkrića se došlo zahvaljujući starom Apolo eksperimentu koji je za cilj imao sakupljanje prašine meteorita koji su pogađali Mesec.

Pre milijardu godina, meteoriti su pogađali Mesec konstantno, i prilikom sudara, mrvili se i, istovremeno, uništavali njegovu površinu. Prilikom tog uništavanja i trošenja, stvarala se prašina.

"Na iznenađenje svih", kaže Olhoeft, naučnik NASA-e," uređaj LEAM je očitavao veliki broj čestica svakog jutra, koje uglavnom dolaze sa istoka ili zapada Meseca, ali ne i sa severa i juga".

Šta izaziva ovo kretanje?

Drugi naučnik, Stabs, imao je ideju kako je svetla strana Meseca naelektrisana pozitivno, a tamna strana negativno.

"Usled smene dana i noći, dolazi do elektrostatičkog punjenja zbog kojeg se podiže prašina i kreće bočno po Mesecu. Do bočnog kretanja dolazi usled horizontalnog električnog polja", tvrde naučnici na osnovu zapisa koje je LEAM sakupio.

Ova neobična dešavanja, uređaj LEAM je očitao kao "Mesečevu prašinu sa električnim nabojem" koja se lepila za njega. Niko ne zna sa sigurnošću da li je ova pojava uzrokovana i strašnim temperaturnim promenama na Mesecu koja su, opet, uslovljenja smenom lunarnih dana i noći.