Gugl briše lične podatke
Sud pravde EU je u Luksemburgu doneo presudu po kojoj će pojedinci sudskim putem moći da primoraju vodećeg internet pretraživača, američku kompaniju Gugl, kao i druge pretraživače, da sa mreže izbrišu njihove osetljive lične podatke. Sud se tako po prvi put jasno opredelio za zaštitu takozvanog "prava na zaborav" na internetu, kako su tražili branioci prava na zaštitu ličnih podataka i prava na privatnost.
Evropski korisnici internet pretraživača, među kojima je Gugl ubedljivo najveći, imaće pravo da traže brisanje liste rezultata koja se pojavi kada se u pretragu ukuca njihovo ime. Takođe, oni će moći da traže brisanje linkova, odnosno internet stranica koje drže treća lica, a na kojima se nalaze njihovi lični podaci. Ovu odluku Evropski sud je doneo na zahtev jednog Španca.
U prvoj reakciji na presudu, predstavnik Gugla u Briselu ocenio je da je reč o cenzuri. Finansijski interesi Gugla mogli bi da budu pogođeni ovom presudom, jer bi poseta ovom pretraživaču mogla da opadne ukoliko se smanje mogućnosti nalaženja ličnih podataka o pojedincima. On će međutim i dalje moći da prodaje podatke o korisnicima i nastave aktivnost skupljanja tih podataka koja po mnogo čemu podseća na špijunažu i kontrolu korisnika.
Žive od prodaje podataka
Gugl, koji je sve manje internet pretraživač, a sve više svojevrsna veštačka inteligencija, u velikoj meri živi od prodaje ličnih podataka. Gugl radi po principu "večnog pamćenja": sve što ste ukucali na internetu je zapamćeno, kao i svi sajtovi koje ste posetili i sve adrese sa kojima ste razmenili prepisku. Na osnovu toga, svako dobija svoj profil gde se vide njegove sklonosti i zanimanja. Klijenti Gugla koji otkupljuju sve ove podatke tako mogu da ciljno reklamiraju svoje proizvode i efikasnije nalaze klijentelu i definišu horizont očekivanja potrošača.
