50-01
48 + 23

EMIGRANSTKA SVAKODNEVICA U KANADI: DRUŽENjE SA ZEMLjACIMA I KARTAMA

Preferans leči nostalgiju

Nije osnovno ko će da pobedi, nego da se uživa u igri i druženju, razmenjujemo iskustva o raznim životnim situacijama, često i informacije oko posla i radnih mesta, jednostavno upoznajemo se međusobno – kaže Nišlija Goran Filipović

U Torontu već drugu godinu za redom postoje dve preferans lige koje su oformili i u kojima igraju naši ljudi: Toronto preferans liga koja se igra već desetu sezonu i Otvoreno prvenstvo Toronta u preferansu koje je u svojoj drugoj sezoni.
Goran Filipovič, inženjer elektronike i bivši Nišlija od prvog dana je u Toronto preferans ligi, a osim što voli karte i samu igru, istinski uživa u druženju.
– To je ono što me drži svih ovih 10 godina. Lepo je da tokom zimskih meseci sedneš sa poznatim ljudima i odigraš preferans. Karte su uvek igra na sreću, i zato nije osnovno ko će da pobedi, nego da se uživa u igri i druženju. Dosta nas je iz iste profesije tako da razmenjujemo iskustva o raznim životnim situacijama, često i informacije oko posla i radnih mesta, jednostavno družimo se i upoznajemo međusobno.
U ovoj ligi igra se u trojkama, jedan igrač je domaćin, tako za 15 kola, svako bude domaćin 5 puta, a 10 puta gost. Igra se po kućama, pa je potrebno da se igrači dogovore kada i kod koga se sastaju. Partije traju i po četiri sata, nekad i čitavih osam, a dva kola svi igrači odigraju zajednički u jednoj prostoriji.
– Igramo po jedno kolo u dve nedelje, i u ovoj sezoni imamo 24 takmičara, od toga samo jednu damu, Tanju Gusev. Broj igrača varira, bilo je sezona kada nas je bilo 36, ali često zbog obaveza ljudi nisu u mogućnosti da ispošstuju pravila i onda odustanu, objašnjava naš sagovornik.
Jedan od osnivača Otvorenog prvenstva Toronta u preferansu, Dragan Knežević, aktuelni je prvak obe lige, mada, kako kaže, ove godine konkurencija je baš jaka, pa nije siguran da će ponoviti prošlogodišnji uspeh. On nam objašnjava da su pravila u ovoj ligi malo drugačija. Naime, sva kola su zajednička i raspored igrača po stolovima se određuje na licu mesta na osnovu delimično dirigovanog žreba. Svi igrači koji dođu su sigurni da će igrati. Ni jedan igrač nema obavezu da odigra sva kola. Igra se svake tri nedelje, obično u tzv. zajedničkim prostorijama po zgradama gde neki od igrača imaju stanove.
– Smatramo da su ova pravila fleksibilna, i zapravo sam ih modifikovao i definisao na osnovu onih iz Srbije. Videli smo da postoji interesovanje i za ovu ligu, i tako smo nastavili, pa sad, zapravo, imamo lige na dva kraja grada, objašnjava naš sagovornik. Ovaj elektroinženjer koji se bavi računarima smatra da je za dobrog igrača preferansa najvažnija sposobnost kombinovanja, ali i sposobnost zajedničkog igranja.
– Druženje je lepo, viđamo se, nekada i posvađamo u žaru borbe, ali na kraju je najvažnije naše uživanje u igri, kaže Kneževič.
U ovoj ligi takmiče se 22 igrača, od kojih, takođe, samo jedna dama. Oba naša sagovornika ističu da su preferans naučili kao mladići, u Srbiji, i da su redovno igrali karte na fakultetu.
– Zapravo, svi igrači su igrali preferans pre Kanade, samo su nastavili ovde u novim uslovima.

Gorana GLIGOREVIĆ

Recept za dugu zimu

Kada emigrant dođu u novu sredinu, prvo krene traženje posla, pa kupovina kuće ili stana. Zatim se “razmahnu” po odmorima, i kad sve to iskušaju, onda požele da im i svakodnevnica bude lepša, zanimljivija, uzbudljivija. Leti, u Torontu, “prorade” parkovi, džez festivali, ulične manifestacije, parade, sve besplatno. Ljubitelji golfa na terenima i u gradu i u okolini uživaju i stvaraju poslovne veze, učestvuju u takozvanom “netvorkingu”, jer ovde je važnije koga znaš, nego šta znaš. Pa teniski zaljubljenici koji se organizuju i naprave turnire, i onda se bore kao Nole i Nadal, i pobeda im je, bogami, itekako važna. Onda motoristi, koji su pokupovali svoje mašine pa se druže vikendom i na motorima skoknu i do Nijagare, pa i dalje, sve sa kacigama, opremom i kožnim jaknama. U krugu od 100 do 150 kilometara od grada postoje predivne plaže na jezerima Hjuronu, Simku, Iriju, da se baš uživa.
Ali, leto u Ontariu kratko traje. Klima je surova, zime duge i hladne. Kako se “izboriti” sa sivom i hladnom svakodnevnicom na debelom minusu i vetru koji nosi? Osim skijanja koje je uglavnom rezervisano za sedmodnevni zimski odmor, nema baš puno drugih aktivnosti, da se preseče zimska monotonija.
E, tu su se ljubitelji preferansa dosetili. Igraće karte svake godine,od septembra do maja, formiraće lige, takmičiti se i družiti i uživati i u jednom i u drugom.