Velika i neprestana želja, sada već 11-godišnje Helene Terzić iz Beograda je da joj mama Monika Terzić (36), koja je ubrzo po porođaju i brojnim komplikacijama zapala u stanje budne kome (minimalno stanje svesti), konačno progovori, još se nije ispunila. Baš kao ni njene bake Ljiljane Terzić, koja više od decenije vodi bespoštednu bitku da joj se ćerka oporavi. Iako je toliko vremena prošlo, pomaka ima, a iako su mali, za njih su veliki i svaki predstavlja radost, iako su im životi odavno podređeni brizi o Moniki. Majka Ljiljana je svesna da će još mnogo strpljenja biti potrebno da Moniku vrate u okrilje porodice, ali veruje i dalje da će zajedničkim naporima ipak jednog dana uspeti.
Da bi imale makar mali predah od svih nevolja koje ih na tom putu pritiskaju, na njihov kućni prag prispele su nedavno dve donacije. Jedna od 200 evra anonimnog donatora iz Bad Homburga, a druga iz daleke Australije, od Slobodana – Boba Nedeljkovića iz Sidneja vredna 200 dolara.
– Zahvaljujem se na donacijama anonimnom donatoru iz Nemačke i gospodinu Slobodanu – Bobu Nedeljkoviću, a u ime moje ćerke Monike. Uz pomoć ovakvih donacija, moja Mona je mnogo bolje, stabilnija je i mogu više terapija da platim, koje njoj život znače. Tu ubrajam i kvalitetniji lek za mikrocirkulaciju mozga koji takođe, kupujem od donacija. Zato našoj zahvalnosti nema kraja. Drugačije prosto ne mogu, jer moram da mislim i na Helenu i njoj obezbedim šta treba. Hvala od srca što ne zaboravljate moju Monu. To mi daje snagu i podršku da nisam sama u ovoj našoj teškoj priči – rekla je službenica Ljiljana Terzić, koja izdržava i bolesnu ćerku i unuku dodavši:
– Naša Mona je generalno dobro. Više prati kada joj se priča, a najviše kada joj njena ćerka govori kako je provela dan, kako je bilo u školi. Naša Mona se tada oglašava (iako ne govori) kao da hoće da joj kaže da je ponosna na nju što sama uči, bez ičije pomoći. U tim trenucima, ne znam da li me bol više pritisne ili sam srećna što uspostavlja komunikaciju sa svojom majkom. Kad god je pitam da li nešto želi, da li joj nešto treba, ona mi kaže: “Ništa bako.” Ima sve petice i to sama postiže, jer nema ko da uči sa njom. Mnogo sam ponosna na nju, dete je za primer u svakom pogledu. Hvala svim dragim i humanim ljudima od srca, koji su godinama uz nas i bez čije pomoći bi nam bilo mnogo teže. Svako dobro im želim – rekla je Ljiljana Terzić.
Rehabilitacija jedini lek
– Iskoristila bih ovu priliku da naše humane zemljake još jednom zamolim za pomoć kako bih prikupila sredstva za njeno lečenje u Slovačkom medicinskom centru “Adeli”. Tu bi joj pomogli da posle deset godina ispravi noge, koje su sada u zgrčenom položaju, a time bi znatno poboljšana cirkulacija omogućila bolji protok krvi i kiseonika ka mozgu što bi joj pomoglo u ozdravljenju. Ispravljanjem nogu omogućava se veći broj vežbi, tačnije vertikalizacija, da može da se ispravi i stoji što bi bio veliki pomak – rekla je Ljiljana, hrabra majka i baka.
Kako pomoći?
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” mogu pomoći Moniki Terzić i preko fondacije Budi human, putem koje se prikupljaju sredstva za odlazak na rehabilitaciju. Mogu to učiniti slanjem SMS poruke: Upišimo 637 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human637 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-537853-15
Uplatom na devizni račun: 00-540-0002885.4
IBAN: RS35160005400002885459
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
