Nakon skoro 25 godina od čuvenog akustičnog koncerta održanog na Badnje veče 1995. godine, kultni bend Galija ponovo će 1. i 2. novembra nastupiti pred beogradskom publikom na drvenim instrumentima.
– Ranije je bilo mnogo drugačije, pa je teško upoređivati, povlačiti neke paralele. Publika je ovaj koncert iskamčila od nas, jer mi dugo nismo pristajali da radimo ovu varijantu i ulazimo u te muke, jer je ovakve koncerte teško organizovati. Ako ne moramo, izbegavamo, ali sada nismo uspeli u tome. Ovo je posebna prilika da se družimo dve večeri zaredom – kaže za “Vesti ” Nenad Neša Milosavljević.
Otkako su kročili na scenu popularne Nišlije vuku južnjačku nit u svojim pesmama. Neša ističe da se nikad nisu dodvoravali publici, ma gde god svirali.
– Nema to veze ni sa jednom publikom, već sa ličnim odnosom prema svemu što nas okružuje. Mislim da dodvoravanje nije baš pohvalna varijanta za umetnike. Ako ćeš da odgovaraš na narudžbe onih koji, kao slušaju tebe, to je onda kafana, nije umetnost. Valjda je umetnik onaj koji je vođa, koga slede, ali iskreno slede svi zbog onoga što zrači iz svog srca. Ovakvi događaji govore da je nemoguće neutralisati ljudski duh, staviti ga pod kontrolu.
Tokom svih tih kreativnih godina, kako kaže, bilo je kriznih trenutaka i preispitivanja.
– Uvek postoje krizni trenuci i bez njih je nemoguće biti ovo što jesi, zato što nikad ne ide baš sve tako lako. Bez toga ne bismo bili ono što jesmo. Vi nas uglavnom sretnete kad smo već nešto preživeli, uspeli, pobedili. Da nas vidite kad smo u paklu. Nimalo prijatno nije. Život bez padova i uspona ja ne zamišljam, ne vidim. Svaki neuspeh je korak ka uspehu. Padalo mi je na pamet da stavim tačku, ali me na svu sreću nije dugo držalo.
Milosavljević kaže da se svi menjaju, pa i publika.
– Oni stariji prestanu da izlaze na koncerte zato što ih porodica i život ograniče i nametnu neke događaje i potrebe, pa bi oni možda voleli, ali im okolnosti ne dozvoljavaju. A onda nailaze klinci koji sazrevaju i počinju da shvtaju te emotivne parčiće koji lebde u našim ostvarenjima i ne samo našim, nego svim koji su malo kompleksniji u stvaralaštvu i počinju da otkrivaju onaj drugi svet koji nije tako ekspresionistički, lako ponudljiv i lako izvodljiv na izgled.
Ne zamišljam život u kancelariji
S obzirom na to da je sa ostalim članovima benda ceo život u kombiju, koncertnim dvoranama, Neša kaže da je to najlepša stvar na svetu.
– Nikad ne bih sebe mogao da zamislim da radim u kancelariji, jer je to najružnije na svetu. Ne zamišljam život u kancelariji. Ovako si potpuno svoj. Jedan jedini život imaš i ako nisi u stanju da ga napraviš onako kako tebi odgovara, onda ne znam čemu sve to. Ja to i svojim klincima govorim. A ne ono jurim kintu da bi jednog dana priredio sebi nekakvu lagodnost koja se najčešće završi u nekom materijalnom obliku. Sve materijalno se rasprši. Malo je tih hrabrih ljudi koji rade ono što vole.
