Na podijumu okupljeni đačići iz dve školice – "Sv. Sava" i "Jelena Anžujska" i "zaoprave" kostimirani uz pomoć rodbinskih umeća, recitovali su, glumili, pevali i igrali, sve po uputstvima učiteljica Ljubice Burgić i Dušice Stanisavljević, uz pomoć čika Vlastimira, teta Katarine i Lidije, a i roditelja koji mnogo vole maternji jezik, pa ga ponosno na svoja čeda prenose.
Počasna mesto u publici dodeljena su proti Nikoli i predsedniku Crkvenog odbora Kosti Hristiću, a uvodnu besedu o "najumnijem svih vremena iz roda našega" i svetosavskim porukama izgovorio je đakon Jovan Milanović.
Dečje željePo završetku priredbe, jedanaestogodišnji Đorđe je ovako prijavio: |
Dečica, u recitacijama bez predaha, mogla su se uporediti sa najbržim verglom, jurili su prigodni slavljenički, pitki, poučni i duhoviti stihovi i teško je bilo koga izdvojiti. I
Istina, zbog lepršavosti haljinica primetne su bile dve male princeze, Magdalena i Ana, krune im na glavi, ali i čizme na nogama. Ili, punački Marko koji se u samohvali i sam prepao da mu "dobrota ne počne na uši izbijati". Velike hvale vredni su i muzičari: flautistkinja Marija, pijanista Andrej, saksofonista Marko i trubač Damjan, lepo su cupkale "pčelice" iz KUD Izvor, pojala je pevačka grupa iz školice "Sv. Sava", a i publici svaka čast – istovremeno su ohrabrivali, pljeskali, "škljocali" i snimali.
Sve se čini da je, ipak, Sv. Sava, koji "mnogo voli srpstvo svoje", odnekud provirivao, jer je u finišu priredbe rečeno da je, kao slavljenik, svakom učesniku na izlazu ostavio slatki paketić.
