U fokusu izveštaja je smaknuti američki novinar Džejms Foli, ali spominju se i drugi zatočenici, neki koji su takođe likvidirani, a među njima je i humanitarac britanski državljanin Dejvid Haines, inače hrvatski zet.
Smrknuti bradonja najavio nevoljeSlali su svojim redakcijama materijale koje su snimili, a u jednom trenutku u kafić je ušao smrknuti bradonja. – Imao je veliku bradu. Nije se smešio, samo je zlim pogledom bacio oko na nas, priča Mustafa Ali, Sirijac kojeg su Foli i Kentli angažovali kao prevodioca. – Seo je za jedan kompjuter, bio je tamo samo minut i otišao. To nije bio Sirijac. Izgledao mi je kao neko iz jedne od zalivskih država, dodao je Ali. Bradonja nije omeo američko-britanski dvojac, nastavili su da šalju što su snimili tokom svog reporterskog obilaska Sirije, a da su tamo i dalje bili svedoče i e-mailovi koje je u to vreme od njih primio njihov kolega, koji ih je čekao u Turskoj. Nešto više od sat vremena kasnije, naručili su taksi koji je trebalo da ih odveze do 40-ak kilometara udaljenog graničnog prelaza, ali do tamo nikada nisu stigli. |
Priča počinje crticom iz decembra 2013. godine, kada su otmičari Folija iz ćelije odveli u jednu odvojenu prostoriju i postavili mu nekoliko vrlo intimnih pitanja. "Ko je plakao na venčanju tvoga brata? Ko je bio kapetan tvoje fudbalske ekipe u srednjoj školi?"’, pitali su ga otmičari, a on se po povratku među ostale rasplakao od sreće.
Znao je da mu ta pitanja ne bi bila postavljena da otmičari nisu stupili u kontakt s njegovim najbližima, koji su zahvaljujući odgovorima nakon meseci informativne blokade napokon doznali da je 40-godišnji Džejms živ. Nadao se da će država uskoro ispregovarati njegovo oslobađanje…
Ali, trenutak za koji je verovao da je prelomni na njegovom putu prema izbavljenju iz zatočeništva, zapravo je, vidi se to danas, bio početna tačka njegovog puta prema brutalnoj likvidaciji, puta koji je tragično okončan u avgusu kada su ga na jednoj od sirijskih goleti naterali da klekne, a zatim su ga pred kamerom obezglavili. Bio je to vrlo javan kraj dosad neispričane lične golgote.
Pozivajući se na svedočenja petorice bivših zatočenika Islamske države, poznate i po skraćenici ISIS, lokalnih stanovnika, rođaka, kolega otetih i uskog kruga savetnika koji su u više navrata bili u regionu ne bi li iznudili puštanje talaca, NDžT je uspeo da složi dosad razbacane delove ove neverovatne priče, a ključne detalje izneo je jedan bivši član ISIS-a, koji je jedno vrijeme živeo u ćeliji s Folijem.
Spas je u – neplaćanjuZvaničnici u SAD-u tvrde da su učinili sve što su mogli za spas Folija i drugih, pri čemu spominju i propalu spasilačku akciju ovoga leta. Navode da praksa neplaćanja otkupnina spašava živote američkih državljana na dugoročnom planu jer tako postaju manje atraktivne mete. Sami zatočenici imali su vrlo malo informacija o tome šta vlasti u njihovim državama čine ili ne čine za njihovu slobodu. Tu i tamo bi izvukli nešto od stražara, ali njihovi životi sastojali su se uglavnom od patnje. |
Saznalo se da su taoce podvrgavali njaterboardingu, zloglasnoj tehnici torture koju su na svojim zatočenicima svojevremeno praktikovali Amerikanci, a reč je o simulaciji davljenja. Mesecima bi ih izgladnjivali i pretili im smrću da bi ih nakon toga predali u ruke grupi koja ih je častila slatkišima i razmišljala o njihovom oslobađanju. Zatočenici su se uglavnom držali zajedno, često su igrali igre, no s vremenom su i među njima porasle napetosti pa su se neki okrenuli protiv drugih. Deo njih, uključujući Folija, utehu je potražio u veri svojih otmičara, pa su čak uzeli i muslimanska imena.
Valja napomenuti da je većina talaca oteta u vreme dok kalifata još nije bilo, a Islamska država, tada poznata kao Islamska država Iraka i Sirije, bila je tek jedna u nizu radikalnih skupina koje vode bitku protiv režima sirijskog predsjednika Bašara al-Asada.
Uspon ISIS-aNegde u vreme Folijeve otmice, krajem 2012. godine, počinje uspon ISIS-a koji se danas diči titulom najbogatije terorističke organizacije koja je ikad postojala. Kada je počela da teče druga godina Folijevog zatočeništva, ISIS je već imao više od 20 stranih talaca i počeo je da razvija strategiju njihovog oslobađanja u zamenu za visoke otkupnine. Sa razvojem te strategije počinju da se razilaze putevi ISIS-ovih zatočenika, s obzirom da različite države na Zapadu imaju različite politike prema pregovorima s otmičarima i plaćanju otkupnina. |
Džejms Foli je otet pre gotovo dve godine. Bio je na severu Sirije, 40-ak minuta vožnje do granice s Turskom, ali on i njegov saputnik, britanski novinski fotograf Džon Kentli, odlučili su da svrate do internet kafea u gradu Binešu.
Tog 22. novembra 2012. godine naoružani razbojnici kombijem su pretekli taksi vozilo i naglo mu blokirali put. Bili su maskirani i nekoliko njih je iskočilo van. Govorili su arapski, ali stranim naglascima i novinarima su naredili da legnu na asfalt. Vezali su im ruke i ubacili ih u kombi, a njihovog prevodioca Alija ostavili su uz put i pripretili mu: "Sledi nas i ubićemo te".
Bilo je to vreme kada Islamska država još nije formirana, ali rast islamskog ekstremizma u Siriji je već počeo da uzima maha. Na ratište su počeli da pristižu brojni strani državljani, koji su sanjali o stvaranju kalifata. Bilo je tu ljudi iz Persijskog zaliva, ali i sa severa Afrike, iz Evrope i drugih krajeva, često veterana iračkog ogranka al-Kaide. Od tzv. umerenih sirijskih pobunjenika razlikovali su se po dugim bradama. Od otmice Folija i Kentlija, tokom sledećih 14 meseci u sličnu klopku upala su još najmanje 23 strana državljana, uglavnom novinari ili humanitarci.
Sutra – Jezive tajne islamske države (2): Prvi pogubljen Rus! |
