EPA-EFE
Analena Berbok

Jedna kancelarka odlazi u političku istoriju, druga Nemačku, a sa njom i Evropu, vodi u budućnost. Tako bar kažu ankete javnog mnjenja koje pokazuju da su nemački Zeleni u ovom momentu najjača politička partija koja ima velike izglede da vodi narednu vladu. Šta bi to donelo spoljnoj politici Nemačke i kako bi moglo da se odrazi na Zapadni Balkan?

Hipici u sandalama postali su lideri u odelima, tako izgleda razvojni put nemačkih Zelenih, stranke koja je u nemački parlament prvi put zakoračila pre četiri decenije. Radikalne ideje zamenili su pragmatičnošću i prvi put u nemačkoj istoriji, ako je sudeći po anketama, Berlin će dobiti zelenu kancelarku.

– Ovo je početak novog poglavlja ne samo za našu stranku već i za našu zemlju. Imamo jasnu ideju kako da vodimo Nemačku. Svojom kandidaturom želim da ponudim čitavom društvu poziv da zajedno vodimo ovu raznovrsnu, jaku i bogatu državu u bolju budućnost. A za to su potrebne promene i mi imamo snage da ih donesemo – kaže Analena Berbok, kolider Zelene stranke.

“Nismo samo ‘ludi zeleni'”

Prošli su Zeleni i sami veliki put promena, a prvi problemi nastali su kada su 1998. godine napravili koaliciju sa socijaldemokratama Gerharda Šredera. Zeleni su dobili mesto ministra spoljnih poslova, a Joška Fišer, tadašnji lider zelenih, podržao je bombardovanje Jugoslavije. Veliki deo članstva smatrao je to izdajom pacifističke ideje Zelenih, pa je na njega tokom stranačkog kongresa bačena kesa sa crvenom bojom.

Zeleni su izgubili podršku, ali kao značajan igrač vraćaju se 2011. godine, posle nuklearne tragedije u Fukušimi, kada kancelarka Angela Merkel prihvata njihovou ideju o ukidanju nuklearne energije u Nemačkoj. Tada dobijaju i prvog zelenog premijera jedne pokrajine.

– Našli smo dobar put da pokažemo u Baden Virtembergu, gde je više od 10 godina premijer Vinfrid Krečman, da smo sposobni da vodimo zemlju, da preuzmemo odgovornost, da nismo samo “ludi zeleni”, već stranka koja zna da vodi zemlju i koja ima sposobnost i kapacitet da ljudima da ono što očekuju od velikih partija – ističe Viola fon Kramon.

Upravo gubitak poverenja građana u velike partije, demohrišćane i socijaldemokrate, doneo je Zelenima uspon poslednjih godina. Pandemija i spora vakcinacija dodatno su urušili rejting stranke Angele Merkel, a Zeleni su kao najmanja stranka na prethodnim izborima pre četiri godine, sa tek devet odsto osvojenih glasova, prerasli u najjaču političku opciju.

Prvi put lideri sa 25 odsto podrške

Prema anketama Zeleni već nedeljama beleže rast, i to kontinuirani, dok stranka aktuelne kancelarke pada. Tako su Zeleni prvi put u istoriji prešli u vođstvo i sada su na prvom mestu, sa 25 odsto podrške, dok demohrišćani imaju jedan odsto manje.

Na trećem mestu su socijaldemokrate, sa 15 odsto, a za njima slede liberali i desničarska Aletrantiva za Nemačku. Na stabilnih osam odsto je i nemačka levica.

Ukoliko Zeleni dobiju izbore, postoje nekoliko potencijalnih koalicija – ona leva, koju bi činili Zeleni, socijaldemokrate i levica, ali je ona malo verovatna zbog radikalnih ideja levice. Druga, koju bi činili zeleni, socijaldemokrate i liberali, ali postoje velika ideološka neslaganja oko ekonomskih pitanja između liberala i Zelenih, zbog čega je i ova opcija malo verovatna. To nas dovodi do treće opcije, koja je i najizglednija, a koaliciju bi činili Zeleni i demohrišćani, poznatija kao crno-zelena koalicija.

Dobra vest i za Srbiju?

Zeleni za sada nisu isključili nijednu opciju, ali su jasno stavili do znanja da, ukoliko osvoje najviše glasova, žele da vode narednu nemačku vladu.

Snagu će dobiti i Evropa, ukoliko Zeleni pobede. Jaka Evropa je sastavni deo DNK Zelenih, a to bi bila dobra vest i za region, poručuje direktor nemačke zelene fondacije u Beogradu.

– Kada je reč o Zapadnom Balkanu, to bi bio dobar znak za proširenje, Zeleni žele više angažmana ovde. Želimo da Zapadni Balkan i Srbija budu deo Evropske unije, ali ne želimo novu Mađarsku i Orbana. Probaćemo da uključimo Srbiju i Zapadni Balkan u nove formate, poput zelene agende, raspravu o budućnosti Evrope, energetsku zajednicu, ali ćemo i insistrati i na uslovljavanju, nema nazadovanja u demokratiji i lažnih reformi – kaže Simon Ilse, direktor Fondacije “Hajnrih Bel”.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here