Pojedini štićenici Humanitarnog mosta “Vesti” zauzmu posebno mesto u srcima naših plemenitih zemljaka iz dalekog sveta, baš kao i kada je reč o maloj Milici Tutunović iz sela Rajac kraj Čačka, koja je upravo zahvaljujući njima i progledala. Dobrotvori širom sveta su uz njenu porodicu su već punih pet godina, a novopristigla donacija iz Australije, samo potvrđuje da nije zaboravljena. Reč je o donaciji od 500 dolara koje je Miličinom samohranom ocu Zoranu Tutunoviću uputila plemenita Vesna Knežević iz Sidneja i to ne po prvi put. O prispeću ove vredne pomoći, obavestio nas je ovaj požrtvovani otac, poželevši da se od srca zahvali.
– Vesna Knežević nam se javila i rekla da šalje donaciju za Miličin srećan polazak u školu. Uspela je kako je rekla nekako da je pošalje, pošto su mere u Australiji veoma rigorozne povodom pandemije korona virusa. Mi smo taj novac podigli i moram reći da nas je njen dar silno obradovao. Hvala joj do neba, i to ne samo zbog tog finansijskog momenta koji je značajan što se ne može poreći, već zbog topline i podrške koju nam je ukazala ta divna žena, a da nas ni ne poznaje. Nadam se da će joj dobri Bog dobrim uzvratiti. Naravno, ovom donacijom ću najpre obradovati Milicu koja je pošla u specijalnu školu, jer još ne govori, ali i njene sestre i dokupiti šta im treba za školu. Mnogo sam ponosan kakve su, budući na to šta nas je sve u životu snašlo, a njih posebno, jer ih moja bivša supruga od razvoda ni ne posećuje iz samo njoj znanih razloga – rekao je Zoran Tutunović.
Istina, priča o sedmogodišnjoj Milici Tutunović, njenoj borbi za vid i zdravlje, baš kao i njenih roditelja da joj omoguće lečenje, od njenog rođenja, dobro je poznata mnogim našim čitaocima širom sveta. Posebno imajući u vidu, da o njenoj zlehudoj sudbini pišemo od Miličine druge godine života. Zahvaljujući upornosti oca Zorana i podršci dobrih ljudi iz celog sveta, Milica danas vidi, hoda i sanja neke lepe snove. Činjenica je da su Milici ubrzo po rođenju lekari otkrili da ima kataraktu na oba oka i naglasili da će ceo život provesti u mraku. Neverovatna humanost dobrih ljudi širom sveta i umešnost lekara, dokazali su da ne mora tako da bude i da su jači od zastrašujuće dijagnoze. Zoran ne zaboravlja ni dan danas veliku humanost i blagosilja sve dobrotvore gde i kad god mu se pruži prilika.
– Posle šoka od saznanja šta je sa našom devojčicom, tragajući za lekom, čuo sam da u jednoj bolnici u Rusiji, u Kalugi, uspešno operišu kataraktu kod dece, ali i to da to mnogo košta. Tada sam se našao kao u nekom bezdanu iz kojeg su me uz pomoć Redakcije “Vesti” izvukli naši humani ljudi iz celog sveta. Za svega nekoliko dana u akciji Humanitarnog mosta, prikupljeno je preko 13.000 evra, koliko je koštala operacija i to mi je dalo nadu da će moja Milica, ipak, ugledati svetlost dana. Pomoć je stizala i posle toga, za svaku Miličinu očnu stimulaciju u Novom Sadu, koja je bila neophodna. Zato mojoj zahvalnosti svim divnim ljudima širom sveta nema kraja – prisetio se Zoran.
Borba sa posledicama i dalje traje
Kako kaže Zoran često pominje, operacija koja je bila uspešna je najvažniji deo Miličinog lečenja, ali borba da se izbore sa posledicama njenog života u mraku i dalje traje.
– Predugo je živela u mraku zbog čega su ostale ozbiljne posledice. U međuvremenu je progledala i prohodala, ali još ne govori smisleno. Da bude još teže, i intelektualno zaostaje za decom njenog uzrasta zbog čega je stalno vodim u Novi Sad kod lekara koji čine sve da i moja Milica stigne svoje vršnjake. To sve iziskuje mnogo novca koje sam od nesigurne nadnice, ne bih mogao da zaradim godinama – kaže ovaj hrabri samohrani otac.
Pored Milice, on potpuno sam brine i o ćerkama Mariji (13), Anđeliji (11) i Stojki (9). Supruga ga je napustila pre dve godine, pa je prinuđen da se sam snalazi i da devojčicama bude i otac i majka.
Sve radi dece
Od svoje bitke za zdravlje ni Milica ne odustaje. Pred njom je težak put i nepredvidiv, ali uz istrajnost i jaku želju, kako veruje Zoran Tutunović, sve je moguće, pa i to da jednog dana bude samostalna i uživa u čarima detinjstva kao i njeni vršnjaci. Iako je maloj Milici, vid vraćen, mora još mnogo toga da nadoknadi, jer iako je Milica fizički mnogo napredovala, psihički je na nivou deteta od tri godine. Zato se Zoran nada da će u specijalnoj školi “1. novembar” u Čačku uspeti da postignu sa Milicom još više, jer su u školi stručni i veoma posvećeni u radu sa decom sa posebnim potrebama.
– Milici je tamo za sada dobro i lepo, vide se i čak neki mali pomaci, ali kada i da li ćemo uspeti da dođemo do toga da ona progovori, ostaje da vidimo. Ja ću svakako dati sve od sebe da joj omogućim neophodne terapije i van toga, kao i uvek do sada. Zato mi je podrška dobrih ljudi i uvek bila tako dragocena. Sve što radim, zbog dece radim… – rekao je Zoran.
