Hose Muhika: Odlazak predsednika kog su voleli obični ljudi

13.05.2025. 22:56

Bivši predsednik Urugvaja Hose Muhika je preminuo u 90. godini, objavio je sadašnji lider te južnoameričke zemlje Jamandu Orsi.

Hose Muhika, koji je nosio nadimak Pepe i koji je bio predsednik Urugvaja od 2010. do 2015. godine.

„Hvala vam na svemu što ste nam dali i na vašoj dubokoj ljubavi prema vašem narodu“, napisao je Orsi u objavi na Iksu.

Zajedno sa suprugom Lusijom Topolanski, Muhika je privukao pažnju kao predsednik države sa skromnim načinom života, koji je živeo u jednostavnoj kući na obodu prestonice i svakodnevno vozio svoju “bubu” iz 1987. godine do sedišta izvršne vlasti, na Trgu nezavisnosti. Muhika je poslednje godine života proveo obrađujući svoju baštu sa povrćem. Veruje se da je donirao 90 odsto svoje plate kao bivši predsednik projektima za borbu protiv siromaštva.

Muhika je u aprilu 2024. godine objavio da ima tumor na želucu i da je njegova zdravstvena situacija “dvostruko složena”, jer je već više od 20 godina patio od imunološke bolesti koja je, između ostalog, uticala na njegove bubrege, “što stvara očigledne teškoće za hemioterapije i operacije”.

Mesecima kasnije, u oktobru, Muhika je održao oproštajni govor, rekavši da je “blizu penzionisanja na mesto sa kog nema povratka” u svom prvom javnom pojavljivanju od povratka kući iz bolnice u avgustu.

Borac i robijaš

Hose Alberto Muhika Kordano je rođen u Montevideu 20. maja 1935. Šezdesetih godina prošlog veka postao je član Nacionalnooslobodilačkog pokreta – gerilske grupe Tupamaros. Grupa je postala poznata, pre uspostavljanja urugvajske vojne diktature 1973. godine, po pljačkanju banaka i deljenju hrane i ukradenog novca siromašnima.

Tokom svog skrivanja, Muhika je četiri puta povređen u sukobima sa policijskim snagama. Dva puta je bežao iz zatvora dok konačno nije ponovo uhvaćen 1972. godine.

Njegovo vreme u zatvoru tokom diktature obeležili su mučenje i teški uslovi, tokom kojih je dugo bio držan u samici. Ukupno je proveo 14 godina svog života iza rešetaka, prenosi portal Globo.

Muhika je konačno pušten na slobodu 1985. godine nakon što je objavljena amnestija. Ušao je u institucionalnu politiku, pomogao u osnivanju levičarske stranke Pokret za narodno učešće (Movimento de Participación Popular) i izabran je za poslanika 1994. Pet godina kasnije, stigao je do Senata, a 2005. godine, dolaskom svog kolege iz stranke Tabarea Vaskeza (1940-2020) na predsedničku funkciju, imenovan je za ministra poljoprivrede.

Muhika je izabran za Vaskesovog naslednika i postao je predsednik 2010. godine, vladajući do 2015.

Tokom njegove administracije, socijalna potrošnja je skočila sa 60,9 odsto ukupne javne potrošnje na 75,5 odsto. U skladu sa njegovom političkom vizijom, minimalna plata je povećana za 250 odsto.

Godine 2012, predložio je legalizaciju konzumiranja i prodaje marihuane, što je na kraju realizovano. Vratio se u Senat nakon što je napustio predsedničku funkciju, sve dok nije predao svoju poziciju 2020. godine, usred pandemije kovid-19, iz zdravstvenih razloga.

Izjašnjavao se kao ateista. U intervjuu iz 2012. godine, sažeo je svoja uverenja: “Nemam religiju, ali sam skoro panteista: divim se prirodi”.

Peskov: Ruska delegacija će ukrajinsku stranu čekati u četvrtak u Istanbulu

13.05.2025. 21:36

0

Ruska delegacija će čekati ukrajinske predstavnike u Istanbulu, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov televiziji Rosija 1, a snimak je objavljen na njegovom Telegram kanalu.

– Naša delegacija će biti tamo i čekaće ukrajinsku stranu – rekao je portparol Kremlja, prenosi RIA Novosti.

On nije otkrio sastav pregovaračke grupe sa ruske strane, niti je precizirao vreme početka sastanka.

– Ne mogu. Kada stigne naređenje od predsednika Rusije Vladimira Putina onda ćemo to saopštiti – naveo je Peskov.

On je odbio da komentariše izjavu ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog o njegovoj želji da se lično sastane sa Putinom, napominjući: “Mi samo procenjujemo Putinove izjave”.

Ruski predsednik je u nedelju predložio da Ukrajina nastavi direktne pregovore bez preduslova u Istanbulu 15. maja.

Naglasio je da ne isključuje postizanje pravog prekida vatre koji će Kijev poštovati.

Zelenski je odgovorio na Putinovu mirovnu inicijativu ultimatumom: zahtevao je da Moskva pristane na potpuni prekid vatre u trajanju od 30 dana od 12. maja, naglašavajući da će tek tada Kijev sesti za pregovarački sto, prenosi ruska agencija.

Nakon što je američki predsednik Donald Tramp pozvao Ukrajinu da odmah pristane na predlog Moskve, Zelenski je rekao da će u četvrtak sačekati ruskog predsednika u Turskoj.

Lude scene u Rimu, prekid na meč lopti – Medvedev eliminisan

13.05.2025. 22:44

0

Ruski teniser Danil Medvedev eliminisan je sa turnira u Rimu. Bolji od njega u osmini finala bio je domaći teniser Lorenco Museti sa 7:5, 6:4.

Luda situacija viđena je na ovom susretu jer je meč prekinut zbog kiše na meč lopti. Italijan je vodio 5:4 i 40:30, a kiša je bila toliko jaka da je duel morao da se prekine i nastavi posle skoro tri sata.

Kada su se igrači vratili, odigrali su samo jedan poen! Zaista čudno.

Pitanje je koliko puta smo nešto slično mogli da vidimo.

Inače, imao je Medvedev i svojevrsne okršaje sa domaćim navijačima.

Daniil Medvedev the Librarian 🤫 pic.twitter.com/vCXK0SuTIv

— The Tennis Letter (@TheTennisLetter) May 13, 2025

Na kraju se Museti bolje snašao u celoj priči i slavio je sa 2:0. Sada čeka pobednika duela između Aleksandra Zvereva i Artura Fisa.

Izrael je napao bolnicu u Gazi, u kojoj je lider Hamasa Mohamed Sinvar

13.05.2025. 22:25

0

Na meti današnjeg napada izraelskih snage sna bolnicu u Kan Junisu u južnom delu Pojasa Gaze bio je lider Hamasa Mohamed Sinvar, prenosi CNN, pozivajući se na izjave visokog izraelskog zvaničnika i dva izvora upoznata sa situacijom.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su izvele napad na evropsku bolnicu Naseru Kan Junisu, ciljajući “teroriste Hamasa u komandnom i kontrolnom centru u podzemnoj infrastrukturi ispod bolnice”, ali u saopštenju nije identifikovana meta napada.

Ministarstvo zdravlja u Gazi saopštilo je ranije danas da je u napadu na bolnicu Naser ubijen poznati palestinski novinar Hasan Aslih, koji je hospitalizovan prošlog meseca nakon što je ranjen u odvojenom napadu u blizini te bolnice.

U saopštenju je navedeno da je ubijen još jedan pacijent, a da je nekoliko drugih ranjeno.

Izraelska vojska je navela da je pogodila ”značajne teroriste Hamasa koji su delovali iz komandnog i kontrolnog centra“ koji se nalazio u bolnici, ali nije navela imena.

Video-snimci sa lica mesta pokazuju veliku štetu na jednoj od bolničkih zgrada, uključujući medicinsku opremu i krevete unutra.

Navodni napad na Sinvara dolazi dan nakon što je Hamas oslobodio izraelskog Amerikanca Edana Aleksandera, što je bio gest dobre volje prema Sjedinjenim Državama.

Izraelski zvaničnici smatraju Mohameda Sinvara jednako tvrdokornim kao što je i njegov brat Jahja, ali mnogo iskusnijim u vojnom smislu.

Prema Izraelskim odbrambenim snagama, on je komandovao brigadom Kan Junis do 2016. godine.

Kao i Jahja, veruje se da je bio jedan od glavnih planera terorističkog napada na Izrael 7. oktobra.

Od početka rata, on se skrivao, zajedno sa mnogim visokim liderima Hamasa u Gazi.

U decembru 2023. godine, IDF je objavio video snimak za koji kažu da je na njemu Mohamed Sinvar kako vozi kroz tunel u Gazi, a u februaru 2024. godine, izraelske snage su saopštile da su locirale njegovu kancelariju u zapadnom delu Kan Junisa.

Bivši ambasador SAD u Izraelu, Den Šapiro, rekao je da je Sinvar verovatno bio prepreka u pregovorima.

– Male su šanse da se rat završi pre nego što on umre. Njegovo uklanjanje moglo bi da otvori vrata za oslobađanje svih talaca i početak kretanja ka posleratnoj budućnosti Gaze bez Hamasa – rekao je Šapiro, viši saradnik Atlantskog saveta, za CNN.

Mohamed Sinvar je postao de fakto vođa militantne grupe nakon što je izraelska vojska ubila njegovog brata, Jahju Sinvara, prošlog oktobra.

Tramp najavio ukidanje sankcija Siriji

13.05.2025. 21:45

0

Tanjug/AP

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas u Saudijskoj Arabiji da će krenuti u normalizaciju odnosa i ukidanje sankcija novoj sirijskoj vladi kako bi zemlji dao “šansu za mir”.

On je rekao da je korake ka približavanju preduzeo na nagovor prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, saudijskog de fakto vladara, kao i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

– Postoji nova vlada koja će, nadamo se, uspeti. Kažem srećno, Sirijo. Pokaži nam nešto posebno – rekao je Tramp, prenosi Asošiejted pres.

Tramp će se sutra u Saudijskoj Arabiji sastati sa novim sirijskim predsednikom Ahmadom al Šarom, saopštila je danas Bela kuća.

Dok se spremao da napusti Vašington, Tramp je rekao da razmatra ukidanje sankcija sirijskoj vladi, dodajući da ga je turski predsednik pozvao da to učini.

Sjedinjene Američke Države još nisu priznale novu sirijsku vladu predvođenu Al Šarom, koja je srušila bivšeg predsednika Bašara al Asada u decembru.

Bivši predsednik SAD Džo Bajden prepustio je odluku o priznavanju sirijske vlade Trampovoj administraciji, a Tramp je prethodno iskazao sumnju kada je u pitanju Al Šara, budući da je njegova militantna grupa Hajat Tahrir el-Šam (HTŠ) nastala kao ogranak Al Kaide, prenosi AP.

Al Šara će postati prvi sirijski lider koji se sastao sa američkim predsednikom otkako se Hafez Asad sastao sa Bilom Klintonom u Ženevi 2000. godine.

SAD su svojevremeno raspisale nagradu 10 miliona dolara za informacije o boravištu Al Šare zbog veza sa Al Kaidom.

Al Šara je u Siriji nakon početka sukoba 2011. godine predvodio ogranak Al Kaide koji je ranije bio poznat kao Nusra front.

Kasnije je promenio ime te grupe u Hajat Tahrir el Šam (HTS) i prekinuo veze sa Al Kaidom.

Plenković: Trampu je u drugom planu kvalitet mira i teritorijalni integritet Ukrajine

13.05.2025. 21:25

0

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas u Kopenhagenu da bi nagrađivanje agresora prepuštanjem osvojenih teritorija bio „zastrašujući presedan” koji bi imao negativne posledice za globalno upravljanje.

Plenković je to rekao u obraćanju na skupu na kojem je u glavnom gradu Danske dominirala tema rata u Ukrajini.

Na skupu Copenhagen Democracy Summit koji je pokrenuo bivši danski premijer i nekadašnji generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, Plenković je govorio na panelu “Evropska odbrana Ukrajine – šta je na kocki?”.

Odgovor na to pitanje za hrvatskog premijera prvenstveno su međunarodni poredak temeljen na pravu, multilateralizam i međusobno poštovanje, kao i ugled EU i NATO.

– Važno je da onaj koji je snažniji, koji je agresor, ne bude nagrađen teritorijom druge zemlje – rekao je Plenković.

Takav ishod rata u Ukrajini dao bi „zeleno svetlo zlostavljačima” i bio bi „zastrašujući presedan”.

Time bi se „praktično otvorila mogućnost bilo kome da se osvrne oko sebe, vidi da je neko malo slabiji, pa da uzme sebi neki deo teritorije koji mu se sviđa”, rekao je hrvatski premijer na marginama skupa na kojem će popodne biti prikazan i film koji zamišlja kako bi izgledala kineska invazija na Tajvan, prenosi Hina.

Plenković je pozdravio najavu mogućih mirovnih pregovora u Istanbulu, izrazivši pritom i razumevanje oko želje Ukrajine da dobije čvrste sigurnosne garancije.

Plenković razume da je Kijev „skeptičan” oko potencijalnih ruskih obećanja jer je već pre 30 godina pristao predati svoj nuklearni arsenal iz sovjetskog doba u zamenu za sigurnosne garancije svetskih sila, pa i Rusije, da bi nekoliko decenija kasnije Ukrajina postala meta agresije.

Plenković smatra da je sada glavni cilj jačati ukrajinsku vojsku kako bi mogla braniti državu od mogućih budućih napada.

Rusija s druge strane ima „kapacitete novačenja kakve niko nema” što joj daje „ogromnu prednost”, nastavio je premijer.

Ruske žrtve takođe su „disperzirane” po velikom ruskom teritoriju zbog čega nema „eha u javnosti da su ti gubici neki ozbiljniji problem” koji bi mogao uzdrmati Kremlj.

Plenković je na panelu rekao da je ključno shvatiti da američki predsednik Donald Tramp smatra da je ruska agresija na Ukrajinu posledica slabosti prethodnih demokratskih vlada predsednika Baraka Obame i Džozefa Bajdena.

Republikanac stoga sada želi da se njegovim posredovanjem što pre postigne mir u Ukrajini, što u drugi plan stavlja kvalitet tog mira i hoće li konačan dogovor podrazumevati i teritorijalni integritet Ukrajine.

Orban: U orkestru iz Brisela dozvoljena samo jedna melodija

13.05.2025. 20:45

0

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je danas da je “u orkestru iz Brisela dozvoljena samo jedna melodija”, kao i da će onima koji je ne slede biti ukinuta sredstva, ili će vlada te zemlje da bude “oklevetana”, a na njeno mesto da budu dovedene marionete.

“Odgovor Brisela na svaku krizu je da sebi daju veća ovlašćenja, a državama članicama EU manje suvereniteta”, napisao je Orban na društvenoj mreži Iks.

On je dodao da je rezultat slabljenje Unije, dok Evropljani plaćaju cenu.

– Ne možemo dozvoliti da se to nastavi – poručio je mađarski premijer u objavi na platformi Iks.

Micotakis: EU treba da bude u centru svakog mirovnog rešenja za Ukrajinu

13.05.2025. 20:27

0

Evropska unija treba da bude u centru svakog mirovnog rešenja za Ukrajinu, izjavio je danas grčki premijer Kirijakos Micotakis, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Berlinu.

“Evropska unija bi trebalo da otvori raspravu o zajedničkim mehanizmima finansiranja odbrane”, istakao je Micotakis, prenosi Rojters.

Prema njegovim rečima, saradnja između Atine i Berlina u oblasti migracija je neophodna. Grčki premijer je kazao da fokus mora biti nazaštiti spoljašnjih granica Evropske unije.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis boravi u poseti Berlinu gde je razgovarao o bilateralnoj i evropskoj saradnji, kao i o međunarodnoj politici sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

Tramp i Bin Salman potpisali sporazum o strateškom partnerstvu SAD i Saudijske Arabije

13.05.2025. 19:46

0

Američki predsednik Donald Tramp i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman potpisali su danas u Rijadu sporazum o strateškom ekonomskom partnerstvu Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije.

Partnerstvo uključuje sporazume za oblast energetike, rudarstva i odbrane, preneo je Rojters. Sporazum iz oblasti odbrane fokusiran je na vojnu saradnju dve zemlje, uključujući modernizaciju i razvoj sposobnosti saudijskih oružanih snaga, preneo je CNN.

Potpisani su i drugi sporazumi, uključujući o saradnji između carinskih organa dve zemlje, o medicinskim istraživanjima u vezi sa zaraznim bolestima, pravosudnoj saradnji i partnerstvu između saudijskog ministarstva unutrašnjih poslova i američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

Tramp je sa privrednom delegacijom stigao jutros u Saudijsku Arabiju, čime je započeo četvorodnevnu turneju po Zalivu. Trampa je dočekao Bin Salman, preneo je Alarabija njuz.

U pratnji američkih biznismena, uključujući izvršnog direktora “Tesle” i Trampovog savetnika Ilona Maska, Tramp će prvo posetiti Rijad. Tramp će potom otputovati u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate u četvrtak.

Tokom posete, Tramp je najavio mogućnost da otputuje u Tursku u četvrtak kako bi se održali direktni razgovori između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Poseta Zalivu je uglavnom usmerena na ekonomska pitanja, s očekivanim najavama investicija koje bi mogle da dostignu hiljade milijardi dolara. Saudijska Arabija je već u januaru obećala 600 milijardi dolara u investicijama u SAD tokom naredne četiri godine, dok Tramp planira da traži celokupan iznos od hiljadu milijardi dolara.

Tokom boravka u Rijadu, Tramp će, prema izvorima, ponuditi Saudijskoj Arabiji paket oružja vredan više od 100 milijardi dolara, uključujući napredne transportne avione C-130. Tramp se, međutim, neće fokusirati na pitanje normalizacije odnosa između Saudijske Arabije i Izraela, iako je to jedan od njegovih glavnih geopolitičkih ciljeva.

Njegove sledeće posete Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima biće usmerene na ekonomske teme, dok se od Katara očekuje da Trampu pokloni luksuzni avion Boeing 747-8, koji bi bio opremljen za upotrebu kao Air Force One.

Putin: Velike strane kompanije mi se obraćaju sa zahtevima da se vrate u Rusiju

13.05.2025. 19:24

1

EPA

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da mu se obraćaju velike strane kompanije sa zahtevima da se vrate u Rusiju.

– Vidimo da me ljudi kontaktiraju i veliki biznis me kontaktira, žele da se vrate – rekao je Putin tokom sastanka sa članovima Sveruske javne organizacije “Poslovna Rusija”, prenose RIA Novosti.

Predsednik Rusije je rekao da izvinjenja kompanija koje su napustile Rusiju, koje su je kritikovale i između ostalog, finansijski podržavale ukrajinske oružane snage, nisu dovoljna.

– Naravno, treba da vidimo ko se kako ponašao. Neko je bio grub, uvredio nas – neka sedi negde, neka ga Bog blagoslovi… neko je prebacio novac Oružanim snagama Ukrajine. Treba da se izvine – ne, ne. To definitivno nije dovoljno – istakao je Putin.

On je kazao da se oni sada izvinjavaju i da će se izvinjavati.

– Izviniće se. Kažete – ‘izvinićete se’, sutra će se izviniti. Ako treba da se vrate na naše tržište, šta god, doći će i poljubiti vas. To nije dovoljno. Moramo svakako da sagledamo sva ova pitanja sa pragmatične tačke gledišta – rekao je Putin.

Predsednik Rusije predložio je ipak human tretman kompanijama koje su otišle, a koje zapravo nisu želele da napuste rusko tržište.

– Zamolio sam vladu da radi na ovom pitanju, da razvije određene uslove za povratak. Naravno, moramo uzeti u obzir ponašanje naših partnera u prethodne tri godine. Naravno, ni bez toga ne možemo, moramo se prema njima odnositi humano – rekao je Putin.

On je naglasio da je bilo kompanija koje su napustile rusko tržište “u suzama”.

– Moramo da na sva ova pitanja da gledamo sa pragmatične tačke gledišta. Da li je to profitabilno za nas? Onda treba da ih pustimo. Da li je to neprofitabilno? Moramo pronaći hiljadu razloga zašto ne bi trebalo da budu ovde – rekao je predsednik Rusije na sastanku sa članovima Sveruske javne organizacije “Poslovna Rusija”.

Vesti online