Osamnaest godina od Dejtonskog sporazuma
Dejtonskim mirovnim sporazumom koji su 21. novembra 1995. parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini.
Od Eštonove se očekuje rešenjeSavet ministara Evropske unije je zaključio da evropski komesar Štefan File, još jednom pre nove rasprave u decembru o Bosni i Hercegovini, treba da proveri mogu li se politički vođi u BiH nagoditi o ispunjavanju uslova koji bi toj zemlji uklonili prepreke na putu ka EU. Ako bi se ustanovilo da tri strane u BiH nisu u stanju da otklone neslaganja, onda bi možda visokoj predstavnici EU i njenom timu bilo povereno da pokuša da pokrene dijalog s prvacima Srba, Hrvata i Bošnjaka koji bi Bosnu izvukao iz zastoja u približavanju EU. Visoka predstavnica EU, Ketrin Ešton, je u julu naložila svojim saradnicima da osmisle moguća rešenja za prevazilaženje "zabrinjavajuće situacije" u BiH, ali je ta inicijativa ostala "u mirovanju", takođe uz ocenu da je to izuzetno teško ostvriti bez ozbiljne političke volje vođa u BiH. |
U međuvremenu sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. Umro je i bivši međunarodni izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BIH i da se u potpunosti pridržava odredbi iz Dejtona.
Na godišnjici u Dejtonu nikoga od potpisnika nema
Prvih pet godina nakon potpisivanja sporazuma, u Dejtonu je svakog novembra međunarodnim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH. Poslednji put predstavnici država potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u bazi Rajt-Peterson u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.
Bivši međunarodni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru 2005. u Sarajevu da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, nastale, uglavnom, zbog njegovog nesprovođenja.
Holbruku je na desetogodišnjicu potpisivanja sporazuma u Dejtonu uručena Dejtonska nagrada za mir u znak priznanja za postiznaje Dejtonskog sporazuma.
Poslednjih godina neki politicari u BiH, međunarodni predstavnici i pojedine međunarodne institucije ukazivali su na potrebu revizije Dejtonskog sporazuma.
Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH.
I njegovi naslednici na toj dužnosti su ukazivali na neophodnost reforme Dejtonskog sporazuma, ali i na reformske procese u BiH koji su, prema njihovoj oceni, potpuno stali, zbog čega je "BiH danas najudaljenija od Evrope u odnosu na sve zemlje regiona".
