Lelekao na 600 sahrana
Tadiša Tale Leković penzionisani učitelj iz Lekovine kod Bijelog Polja od 1963. na sahranama leleče i govori o pokojnicima. On se, prema evidenciji koju uredno vodi, do sada na tradicionalan način oprostio širom Crne Gore od 600 pokojnika.
- Tu sposobnost nasledio sam od dede i oca. Deda je bio dobar lelekač a otac Krsto, kako pričaju ovdašnji meštani u tome je bio neprevaziđen, tako dok je mogao da hoda nije propustio ni jednu sahranu punih sedam decenija. Pre nego počnem da lelečem, raspitam se o pokojniku i nikad o njemu ne kažem ni jednu suvišnu reč - tvrdi Tadiša, koji smatra da, prema onoj narodnoj izreci "o mrtvima sve najbolje" treba o svakom pokojniku, prilikom njegovog ispraćaja na večni počinak, reći lepe reči.
- U Lekovini sam proveo ceo radni vek i nema porodice koju ne poznajem, pa mi kada u njoj neko umre nije teško lelekati. Pre odlaska na ispraćaj pokojnika dobro se psihički pripremim. Ipak, najteže mi je bilo kad sam lelekao nad odrom nekadašnjeg vojnog ministra Pavla Bulatovića, pred nekoliko hiljada ljudi iz Srbije i Crne Gore. S velikim emocijama učinio sam to i u prepunoj sportskoj dvorani "Nikoljac" u Bijelom Polju prolazeći pored 24 odra postradalih u železničkoj nesreći 23. januara 2006. godine u Bioču kod Podgorice - kaže Tadiša i dodaje: Teško mi je bilo kad sam ispred nekoliko stotina stanovnika Tomaševa, svojevremeno prilazio kući tragično stradale porodice Cerović.
- Putujem mojim moskvičem tamo gde mogu, ali često za odlaske u udaljena planinska sela odsedlam Brnjaša i uvek stignem u dogovoreno vreme. Nikome nikada za ovu uslugu nisam uzeo ni cent. To bi bila velika sramota i pomisliti, jer ja to radim iz pažnje prema pokojniku i njegovoj porodici. Ne treba meni ovakva vrsta popularnosti. Jer, ja sam ceo život ovde bio učitelj, svi me znaju i poštuju - kaže Leković i ističe da je ovakav način opraštanja od od pokojnika na prostorima Crne Gore vekovima prisutan i da će to činiti sve dok bude mogao.
Bog ga je obdario kako kaže da lepo govori, ali i velikim srcem. Na sahrani se dogodi i da zaplače.
- Na groblju u Pavinom Polju, kada su Peruničići sahranjivali četvoromesečnu bebu, koju su godinama čekali svi su plakali i ja sa njima. Slično sam doživeo i na sahrani devojaka od 17 i 20 godina, kojima je rodbina obukla venčanice - priča Tadiša Leković, najpoznatiji lelekač u Crnoj Gori.
Ne smetaju Tadiši, sunce, kiša ni sneg. Kad ga rodbina pokojnika pozove odmah kreće na put.
Leči gorštake i porađa žene
Tadiša je od oca, naučio da namešta lomove i iščašenja ruku i nogu.
- Svi iz Lekovine, Pavinog Polja, Tomaševa, Babajića, Sokoca, Barica i okolnih sela kada su imali problema dolazili su kod mene. Uvek sam se radovao kad im pomognem - veli Tadiša.
Tadiša je u selu prvi kupio fiću pre 54 godine i kad je god trebalo nekoga da preveze u bjelopoljski Dom zdravlja on je to činio bez pogovora. Vozio je bolesne, mlade, stare a često i porodilje.
- Na putu dugom 50 kilometara do Bijelog Polja žene su mi se porađale u kolima. Sećam se, sekao sam i pupčane vrpce. Ništa mi nije bilo teško. Kasnije su me sve one pozivale za kuma - veli Leković.
