"Briselski sporazum izvan Ustava"
Sporazum je ozbiljno izvan okvira Ustava, što znači da razlabavljuje, odnosno vodi do demontaže ustavne konstrukcije i potrebni su ozbiljni zahvati da se povrati ustavna stabilnost, a pitanje je da li Ustav može da izdrži tu vrstu intervencije kakva je napravljena sporazumom, rekao je analitičar Slobodan Antonić i naveo da sporazum može biti stalni izvor podela u političkom životu Srbije, jer, umesto da se zatvori jedno poglavlje srpske političke istorije, zapravo otvara problem "da li je 19. april suštinski izdaja ili je iznuđeno rešenje".
"Problem je u tome što je ovaj sporazum zapravo napravljen o Srbima severnog Kosova, a da su oni sami vrlo nezadovoljni tim sporazumom i postavlja se pitanje kako će biti sproveden", rekao je Antonić. On je, međutim, dodao da, imajući u vidu da Srbija u pretposlednjoj rundi pregovora nije dobila ništa, briselski sporazum postignut 19. aprila jeste izvestan dobitak.
"To je, ipak, daleko manje od svega na šta je računala cela javnost u Srbiji i sve političke stranke, osim Liberalno demokratske partije, pre godinu dana ili pre nekoliko meseci", rekao je Antonić.
"Srbija u položaju kuvane žabe"
Upitan da uporedi briselski sporazum s planom Martija Ahtisarija, on je odgovorio da to poređenje ima smisla samo da bi Srbiji pokazalo "koliko je u položaju kuvane žabe".
"Čak i ako je više od Ahtisarija, svakako nije mnogo više od Ahtisarija. Mi smo u proteklih nekoliko godina spustili sve moguće kriterijume i takozvane crvene linije, a poslednjih nekoliko nedelja spušteni su blisko nuli i prihvatili smo nešto što je bilo nezamislivo pre godinu dana, pa poređenje sa Ahtisarijem ima smisla samo da nam pokaže koliko smo u položaju kuvane žabe", rekao je Antonić.
