Evropa traži i lekare i majstore

Inostrani poslodavaci se, i pored ekonomske krize, interesuju za srpsku radnu snagu, a donekle uprošćenu proceduru za odlazak donelo je uvođenje bezviznog režima za šengenski evropski prostor. Najviše šanse da u Evropskoj uniji nađu posao, prema podacima Sektora za migracije u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, imaju medicinski negovatelji i tehničari medicine, a prvenstveno ih traže Nemačka i Italija, uz obavezu da dobro znaju jezik ovih zemalja.

Jadranka Bubalo, savetnik u ovom sektoru, kaže za "Vesti" da je poslednjih godina u visoko razvijenim zemljama izražena i potražnja za visokoobrazovanim stručnim kadrom iz Srbije u oblastima informacionih tehnologija, kao što su inženjeri, naučni radnici raznih profesija, ali i struke nižih kvalifikacija, poput argonskog varioca.

Važe za vredne

- Interesovanje drugih država za radnu snagu iz Srbije je oduvek postojalo jer se pokazalo da su naši ljudi kvalitetni, dobri radnici i veoma se brzo uklope.

Međutim, i ranije i danas to interesovanje je iskazivano u zavisnosti od potreba tržišta rada, privrede tih zemalja i poslodavaca pojedinačno, kojima treba konkretan broj radnika u određenim zanimanjima - objašnjava savetnica u Sektoru za migracije.

- Osobe kvalifikovane za deficitarne struke u inostranstvu su se i pre stavljanja Srbije na belu šengen listu zapošljavale individualno, na osnovu potreba i potražnje određenih zemalja.

Zapošljavanje su obavljali preko ambasada tih zemalja u Beogradu i u direktnim kontaktima sa inostranim poslodavcem.

Pošto je bilo potražnje za njihovom strukom, imali su povlašćeni položaj i sve beneficije koje im je omogućavala takozvana plava karta za rad u okviru zemalja članica EU, a "zelena karta" za ulazak i rad u SAD - objasnila je ona.

Srbija danas tek radi na potpisivanju međudržavnih sporazuma o zapošljavanju sa nekim članicama EU, a njihova ratifikacija omogućiće rad na osnovu opštih ugovora gde potpis stavljaju građanin Srbije koji zasniva radni odnos i inostrani poslodavac.

Do tada će se primenjivati sadašnji zakonski okvir i praksa koju na primer Srbija ima sa Nemačkom o upućivanju zaposlenih radnika kod poslodavaca iz Srbije u tu evropsku državu, na osnovu ugovora o izvođenju radova, takozvanog detašmana.

Prednjače lekari

Većina nezaposlenih iz Srbije bi da nađe posao u struci, a prednjače lekari, stomatolozi, sa i bez radnog iskustva, srednji i viši medicinski kadar, pa razni tehničari i generalno osobe sa srednjom stručnom spremom. Zanimljivo je da se kod "sezonaca" ponuda i potražnja poklapaju.

- Sezonski radnici uhlebljenje najlakše nađu u susednim i državama regiona jugoistočne Evrope, ali i u šengenskom prostoru, posebno ako su kvalifikovani za poslove građevine, ugostiteljstva, turizma i poljoprivrede.

Naši ljudi, sa kvalifikacijama ili bez njih, koji bi da odu na sezonski posao van naših granica, inače su upravo građevinci, poljoprivredni i radnici u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima - navela je Bubalo.

- U skladu sa zakonom, inostrana kompanija sada može da zaključi ugovor o poslovnoj, tehničkoj i drugoj saradnji sa odgovarajućom firmom iz Srbije koja svoje radnike upućuje na rad van granica.

Deportacija zbog rada na crno

- Naši građani su upoznati s tim da odlazak u države EU koji im je olakšan na osnovu vizne liberalizacije za Srbiju, ne znači i legalno zaposlenje za koje je potrebno da imaju radnu dozvolu. Ostanak bez te dozvole u nekoj od država članica Unije bi bio rad na crno, odnosno ilegalan posao, što bi za njih značilo deportovanje i zabranu ponovnog ulaska u te zemlje - upozorava Bubalo.

Opšti ugovori o zapošljavanju zaključuju se na istim principima kao i međudržavni sporazumi i njima se regulišu uslovi i postupak zapošljavanja.

Njima se našim građanima obezbeđuje zaštita, u skladu sa propisima koji su na snazi u Srbiji i nacionalnim zakonodavstvom zemlje zaposlenja - objašnjava Bubalo.

Ona napominje da je upućivanje zaposlenih na osnovu ugovora sa inostranim partnerom o poslovnoj, tehničkoj i drugoj saradnji, u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike, a zapošljavanje nezaposlenih lica u inostranstvu u nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalne službe za zapošljavanje i više agencija za zapošljavanje koje imaju licencu za tu vrstu posla.

Licencirani i "divljaci"

Prema podacima sa sajta Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, osim Nacionalne službe za zapošljavanje, registrovano je i 58 agencija koje se bave nalaženjem posla. Deo njih je dobio licencu, dok je kod većine postupak u toku.

Najviše agencija je u Beogradu, a ima ih u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu, Kruševcu, Kraljevu, Vranju, Leskovcu i Novom Pazaru. Oni koji traže posao u inostranstvu, tvrde da još rade i posrednici "na divlje", koji uzimaju velike provizije, a ne daju garancije. Zato savetuju da se zainteresovani za rad "preko grane", o agencijama za svaki slučaj raspitaju u ministarstvu.

- Procedura je takva da se inostrani poslodavac pismeno obraća jednoj od navedenih nadležnih institucija za zapošljavanje radnika iz Srbije u inostranstvu.

Ponuda treba da sadrži podatke o mestu i vrsti firme, specifičnostima predviđenog radnog mesta, broju i kvalifikaciji potrebnih radnika, odnosno potrebnim sposobnostima radnika, vreme trajanja ugovora o radu, podatke o zaradama i ostalim opštim uslovima rada - objašnjava ona i ističe da poslodavac i radnik potpisuju ugovor o radu obavezno pre odlaska radnika u inostranstvo.

Sezonci za čuvanje dece

Prema podacima najvećeg domaćeg sajta za zapošljavanje "Infostud", kako su "Vesti" već pisale, naši ljudi koji su odlazili i pre novih olakšica EU i SAD, uhlebljenje su najčešće nalazili u Americi, Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Francuskoj i Švedskoj, i uglavnom uspevali da ostanu u tim zemljama.

Tomislav Ćetković, šef obrazovnih sajtova "Infostuda" kaže da su u EU najviše traženi radnici za poslove čuvanja dece i rada u ugostiteljstvu, a u SAD koje su nedavno otvorile vrata za privremeni i sezonski rad Srbima, deficitarni su prvenstveno spasioci na bazenima.

U Rusiji se traže građevinci, u Evropi generalno dobro prolaze oni koji hoće da rade na naftnim platformama, a posla ima za zanimanja u informacionim tehnologijama i turizmu. Nema ga za veterinare, biologe, fizičare, psihologe, sociologe, stručnjake iz oblasti medija i kulture, a posao u inostranstvu ne mogu naći ni frizeri i kozmetičari.

"Sezonci" najviše u EU beru voće i rade u ugostiteljstvu i građevini, a idu u Francusku, Grčku, Italiju, Nemačku, Rusiju. Popularan je i rad na prekookeanskim brodovima gde najčešće odlaze mladi.

Za SAD šansu imaju i poljoprivredni radnici, perači sudova, konobari, kasiri, prodavci, radnici u nacionalnim i zabavnim parkovima. Dozvola za rad se izdaje na godinu dana, a može se produžavati na tri.