Da li je Rusija spremna za vojni sukob sa SAD-om?
Svet je ostao podeljen oko operacije američkih snaga na sirijsku vojnu bazu Šajrat, iz koje je početkom aprila, kako tvrdi Vašington, krenuo smrtonosni hemijski napad na Idlib. Na prvu vojnu akciju američkog predsednika Donalda Trampa Moskva je oštro reagovala, ali uglavnom u retoričkom smislu, piše analitičarka Julija Petrovskaja, prenosi "Al Džazira".
Kraj priče o "našem Trampu"
"Nade koje je Vladimir Putin polagao u Trampa kao predsednika SAD-a, izneverene su intervencijom u Siriji. Mada Moskva šalje signale da bi mogla da deluje izvan sadašnjih okvira, analitičari sumnjaju da je Rusija spremna za vojni sukob sa Sjedinjenim Državama zbog Sirije (iako je, u tehničkom smislu, taj rizik povećan).
Moskva nema nikakav interes za ozbiljnu konfrontaciju, a da ne govorimo da je Rusija prosto ograničena za tu vrstu politike u finansijskom smislu. Podrška jedinom "savezniku" na Bliskom istoku, Bašaru al Asadu, u poslednjih 18 meseci već je koštala ruski budžet (prema procenama stručnjaka) oko 1,5 milijardi evra.
Dok Moskva govori o agresiji na suverenu državu, Amerikanci pravdaju svoju vojnu operaciju pozicijom same Rusije u Savetu bezbednosti, jer se Moskva suprotstavila rezoluciji u kojoj bi se osudile sirijske vlasti zbog hemijskog napada na Idlib. Ruski zvaničnici insistiraju da Sirija nema hemijsko oružje i napominju da su međunarodni posmatrači nadzirali njegovo uništavanje.
U taboru ruskih trampovaca vlada zbunjenost i razočarenje, jer su oni poslednjih meseci tvrdili kako će Tramp izvesti Rusiju iz izolacije, ukinuti sankcije uvedene 2014. i dogovoriti sa Putinom neku novu "podelu sveta". Eto, do te podele je došlo brže nego do prvog sastanka Trampa i Putina.
Hoće li Rusija napustiti Siriju?
Trampov napad je, između ostalog, pokazao da Rusija u vojnom smislu ne može (ili ne želi) da efikasno štiti Asada. Ako Vašington pojača pritisak na Moskvu zbog sirijske situacije, ona će, verovatno, morati da napraviti neke ustupke, možda, čak se i povući iz tog sukoba.
Demonstracija globalnih ambicija Putinovog režima bila je moguća dok se tome nije ozbiljno protivila administracija Baraka Obame. Njegov odlazak ruska politička elita dočekala je aplauzom. Sada bi to svi želeli da zaborave", zaključuje Petrovskaja.
