NATO je na korak do dogovora koji bi mogao označiti najveći skok u odbrambenom pozicioniranju saveza od kraja Hladnog rata.
Ministri odbrane članica Severnoatlantskog saveza složili su se oko plana koji predviđa da se izdvajanja za odbranu do 2032. godine podignu na čak 5 posto BDP-a.
Uz to, Evropljani bi trebali petostruko povećati kapacitete za protivvazdušnu odbranu. Hrvatska, kako je poručio ministar Ivan Anušić, spremna je u tome igrati i vodeću ulogu – barem kad je reč o borbenim dronovima.
Glavni zadatak za Evropu
Na sastanku ministara odbrane u Briselu usvojeni su tajni popisi ciljeva vojnih sposobnosti koje svaka država mora ostvariti u sklopu odbrambenih planova saveza, objavio je Blumberg. Među najvažnijim ciljevima je pet puta veće ulaganje u sistem protivzračne odbrane na evropskom tlu.
Reč je o zajedničkom cilju koji neće biti ravnomerno raspodeljen, ali koji ilustruje razmere transformacije koja se očekuje od evropskih članica.
Koliko će se trošiti?
Pritom je dogovorena i okvirna formula novog cilja ulaganja: 3.5 posto BDP-a za čisto vojne izdatke i dodatnih 1.5 posto za odbrambeno povezane troškove, uključujući kibernetičku sigurnost, logistiku, infrastrukturu i civilnu spremnost. O toj formuli će se još pregovarati, no okvir je postavljen i u njega bi se trebale uklopiti sve članice do 2032. godine.
– Ne radimo ovo zbog jedne osobe – rekao je glavni sekretar NATO-a Mark Rute, reagujući na komentare da savez pokušava umiriti američkog predsednika Donalda Trampa.
– Ti ciljevi tačno opisuju u koje sposobnosti saveznici trebaju ulagati u nadolazećim godinama. Protivvazdušna odbrana, borbeni avioni, tenkovi, dronovi, osoblje, logistika i još mnogo toga. Sve je to potrebno kako bi naše odvraćanje i odbrana bili snažni, kako bismo zagarantovali sigurnost za naših milijardu ljudi – rekao je Rute na završnoj konferenciji za novinare.
Trampov pritisak i skeptični Britanci
Rute je najavio da je dogovor “vrlo blizu” i izrazio uverenje da će biti formalizovan na samitu u Hagu 24. i 25. juna. Onde će čelnici imati samo jedan radni sastanak, posvećen isključivo tom novom pragu ulaganja.
Ključnu ulogu i dalje igraju Sjedinjene Države. Tramp, koji insistira na povećanju evropskog doprinosa NATO-u, već je ranije poručio kako traži minimalno 5 posto BDP-a. Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da “svako rame mora biti pritisnuto uz plug”, istaknuvši da su konsultacije još u toku, a naročito s Londonom.
Velika Britanija, koju vodi premijer Kir Starmer, zasad se ne želi čvrsto obavezati na novu brojku. Umesto toga, britanski zvaničnici poručuju da bi prioritet trebale imati države koje ni sada ne ispunjavaju cilj od 2 posto.
Evropski protivvazdušni štit i uloga Nemačke
Jedna od najskupljih, ali i najvažnijih stavki u novoj NATO-ovoj strategiji biće upravo protivvazdušna odbrana. Nemačka je već najavila da će preuzeti vodstvo u proširenju evropskog projekta Sky Shield, inicijative čiji je cilj izgradnja sistema odbrane od balističkih projektila.
– To je među glavnim prioritetima – rekao je jedan zvaničnik NATO-a Blumbergu, napominjući da su saveznici godinama zanemarivali sisteme odbrane od dronova, projektila i borbenih aviona, posebno dok se pažnja saveza preusmeravala na Bliski istok i Severnu Afriku.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, strateška ravnoteža se ponovno vraća u Evropu.
Anušić: Hrvatska želi vođstvo u proizvodnji borbenih dronova
Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić potvrdio je da su se sve članice i to “praktično jednoglasno” složile s ciljem od 5 posto BDP-a. Kazao je da je SAD poručio kako se fokus američke odbrane prebacuje prema Indo-Pacifiku, pa Evropa mora preuzeti veću odgovornost za sopstvenu sigurnost.
– To ne znači da nas napuštaju, već da se menja pažnja. I zato moramo biti spremni – rekao je Anušić.
Hrvatski prioriteti, kako je naveo, uključuju kibernetičku sigurnost, odbranu od hibridnih i kibernetičkih pretnji, radarske sisteme, protivvazdušne sisteme srednjeg dometa, artiljeriju i haubice. Posebno je naglasio ulogu Hrvatske u proizvodnji malih borbenih dronova.
